Poznata je činjenica da hemoterapija ima teške, a ponekad i opasne
uzgredne posledice po ljudski organizam. Kada se lek unese on se
razlije po celom telu, napadajući tumor, ali i druge organe i tkiva.
Međutim, biolozi odavno znaju da neki mikroorganizmi imaju sposobnost
da napadaju samo određene organe, izbegavajući sve druge.
Doktor
Kenet Longmjuir i doktor Ričard Robertson, sa Univerziteta države Kalifornije, u gradu Irvajnu, ispitivali su mikroorganizam prenosilac
malarije, zvani plazmodijum, koji "zna" kako da se usmeri direktno na
jetru. Pre oko pet godina njih dvojica su počela da istražuju da li bi
taj metod mogao da se primeni za ciljano usmeravanje lekova protiv
raka. Doktor Longmjuir objašnjava:
"Naše gledište je bilo da su
mikroorganizmi nanotehnolozi već milione i milione godina i da su tokom
dugog procesa evolucije zaključili da najbolji način za usmeravanje na
određeno tkivo ili određene ćelije u organizmu nije vezivanje za
proteine u ćelijskoj opni, već za polisaharide kojih ima u svakom
tkivu. Ti polisaharidi razlikuju se od jednog do drugog tkiva, a u
biologiji raka od jednog do drugog tumora," kaže doktor Longmjuir.
Plazmodijum
ima veoma komplikovan životni ciklus, kaže doktor Longmjuir, a prvi
korak u njegovom napadu na ljudski organizam se zove sporozoidna faza.
Potrebno je svega desetak tih sporozoida da efikasno pronađu jetru i
dovedu do razvitka malarije.
Dvojica naučnika su stoga pokušala
da otkriju da li bi mehanizam pomoću koga se plazmodijum usmerava na
polisaharide tkiva jetre mogao da se primeni za usmeravanje lekova.
Testovi na laboratorijskim životinjama pokazali su se uspešnim.
"Uzeli
smo kratku sekvencu jednog proteina nađenog u organizmu plazmodijuma,
ubacili je u nanočestice i postigli izvanredno selektivno usmeravanje,
u ovom slučaju ka jetri. Iskoristili smo lek za rak nazvan doksorubicin
i sproveli ga u jetru zaobilazeći sve druge organe osetljive na taj
lek, posebno srce. Sa sistemom nanoprenosioca nivo tog leka u srcu bio
je praktično zanemarljiv. Dotle smo uspeli da stignemo," kaže doktor
kenet Longmjuir.
Doktor Longmjuir dodaje da je sistem za
usmeravaje lekova ka jetri, koji su razvili on i doktor Robertson,
spreman za pretkliničko testiranje, gde će biti pažljivo ispitivana
njegova bezbednost i moguća otrovnost. Za sada, sve indikacije pokazuju
da su svi ti sistemi za ciljanu isporuku lekova neškodljivi i biološki
kompatibilni. Međutim, put od laboratorijskog otkrića koje obećava do
kliničke terapije odobrene od strane američke Uprave za kontrolu hrane
i lekova je dug i košta na desetine, ako ne i stotine miliona dolara.
Doktor Longmjuir kaže da bi pretkliničko testiranje na bezbednost i
moguću otrovnost moglo da traje godinu-dve, dok klinička ispitivanja
traju između pet i sedam godina.
Rezultati njihove studije objavljeni su na internet stranici američkog Međunarodnog časopisa za farmaciju.