Maču Piču, ili Drevni vrh, naziv je kamenih ostataka prekolumbijskog grada iz vremena Inka, koji se prostire na vrhovima Anda u Peruu, iznad 2400 metara nadmorske visine. Maču Piču je bio simbol imperije Inka, sve do dolaska španskih osvajača u 16. stoleću. Drevni grad je ubrzo posle toga napušten i suštinski zaboravljen, obrastao gustom prašumom, sve dok ga 1911, američki istraživač Hiram Bingam, nije ponovo otkrio. U novoobjavljenoj kolekciji fotografija, američki arhitektonski fotograf Majk Tori, predstavlja čudo i vanvremenski značaj ovog tajnovitog, istorijskog lokaliteta.
„Kameni darovi: terase prosvećenja Maču Pičua“, naslov je zbirke od stotinu fotografija. Arhitektonski fotograf Majk Tori kaže da je imao sreću da obiđe lokalitet ne jednom, nego dva puta - za vreme junskog i decembarskog solsticija.
„Kad stignete tamo, sve gledate sa strahopoštovanjem. Naprosto zanemite.“
Tori je svoja osećanja hteo da izrazi slikama. Njegove fotografije prikazuju jedinstvenu materijalkao da je fotografisao svetlost isto koliko i sam Maču Piču. Na drugoj od njegovih omiljenih fotografija – u Hramu Sunca – on je uspeo da uhvati trenutak u kojem zrak sunčeve svetlosti označava promenu sezone.
„U hramu, kada zrak sunca prolazi kroz istočni prozor u junu i pada na izrezbareni pod i obasja junski solsticij – pokazuje im da je to početak sunčeve mene. To znači da je njihova arhitektura bila usklađena sa Suncem.“
UNESKO, odnosno Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, 1983. je uvrstio lokalitet na Listu svetske baštine. Kao arhitektonski fotograf, Tori kaže da smatra da je Maču Piču primer koji pokazuje kako ljudska i prirodna sredina mogu da opstanu zajedno kao dobro projektovana i vizuelno spojena celina. Ovaj lokalitet kamenih ruševina, kaže Tori, govori nam o geniju i mudrosti naroda Inka.
„Pokazuje nam da su oni bili vrlo povezani sa Zemljom. Proučavali su planetu. Proučavali su nebo. Hramovi su im bili usklađeni sa sunčevim menama – a ja sam hteo da provedem ljude kroz mesto i pokažem im da je sve to stvarno, da tu postoji nekakvo delovanje, nešto što može da nas inspiriše da postanemo još zeleniji i samoodrživiji.“
Američki fotograf Majk Tori se nada da će njegovi „kameni darovi“ podstaći čitaoce da razmišljaju o drevnoj mudrosti i nauče od davnašnjih arhitekata ovog grada nešto o postojanoj moći - i lepoti – grada sazdanog u saglasju s prirodom.