Virus H1N1, poznatiji kao svinjski grip bio je najvažnija medicinska tema u 2009. Tokom marta, virus je skrenuo pažnju zdravstvenih zvaničnika u Meksiku, gde su slučajevi nalik na grip počeli da se pojavljuju u državi Verakrus. Prenošenje virusa je bilo toliko brzo da je do polovine juna Svetska zdravstvena organizacija proglasila prvu pandemiju gripa u više od četiri decenije. Bilo je i drugih važnih medicinskih tema.
Početkom 2009. Meksiko je bio epicentar misteriozne bolesti. Veoma ozbiljna bolest respiratornih organa pogađala je mlade ljude, suprotno sezonskim virusima koji često napadaju najstarije. Zdravstveni zvaničnici u Meksiku i Sjedinjenim Državama ustanovili su da je virus sastavljan od nekoliko elemenata svinjskog, ptičijeg i ljudskog gripa. Nazvali su ga svinjski grip, ali su nekoliko meseci kasnije, stručnjaci za javno zdravlje počeli da ga nazivaju pravim imenom – H1N1. S obzirom da je Meksiko popularna turistička destinacija, svinjski grip se ubrzo proširio preko Severne Amerike, ka delovima Evrope i Azije. Margaret Čen, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije, započela je seriju svakodnevnih brifinga o praćenju širenja H1N1 širom sveta. 11. juna, ona je saopštila da Svetska zdravstvena organizacija proglašava pandemiju.
„Virus se širi pod direktnom i pažljivom kontrolom. Ni jedna prethodna pandemija nije bila ustanovljena ni praćena tako pažljivo kao ova, u realnom vremenu, od samog početka“.
Svetska zdravstvena organizacija dala je ovlašćenje proizvođačima lekova da počnu testiranje moguće vakcine, a prve probe na ljudima izvršene su mesec dana kasnije. Do oktobra, prve količine vakcina su isporučene i dobili su ih zdravstveni radnici, trudnice, mladi ljudi i oni sa hroničnim oboljenjima. En Sokit je direktorka Američkih centara za kontrolu bolesti i prevenciju.
„Kako se količine povećavaju, mislimo da će se dostupnost i lakoća vakcinacije poboljšati“.
Krajem decembra, SZO je saopštila da je više od 10 hiljada ljudi umrlo od H1N1 i da je većina tih smrtnih slučajeva u Severnoj Americi. SZO je navela da je većina zemalja prestala da vodi evidenciju ljudi sa lakšim oblikom gripa. Izgleda je da je broj slučajeva počeo da opada u Severnoj Americi i Evropi pred kraj godine, ali neki stručnajci kažu da bi grip ponovo mogao da se pojavi u trećem talasu početkom 2010.
U Sjedinjenim Državama su u 2009. nove preporuke za mamografske preglede od strane vladinog panela stručnjaka, izazvale kontroverzu u vezi sa rakom dojke i načinom da se on spreči. Već decenijama, Amerikankama je preporučivano da urade rane mamografske preglede, počevši sa 40 godina, kao deo pregleda na rak dojke. Međutim, Američki stručni panel za prevenciju izneo je preporuke ženama da odlože prvi mamogram do svoje pedesete i da se zatim podvrgnu pregledu svake druge godine. Krajem novembra, mnogi američki lekari i žene rekli su da nisu zadovoljni novim preporukama. Lekari, kao što je Šeron Rozenbaum Smit iz Sent Luk Ruzvelt bolnice u Njujorku, izjavili su da će svojim pacijentima savetovati da ignorišu te preporuke.
„Potrebno je da se počne sa mamografskim pregledom sa 40 godina zato što njime može da se ustanovi rak dojke u ranoj fazi.“
Sekretarka za zdravstvo i ljudske resurse Ketlin Sibelijus pozvala je pacijente da ostanu mirni i da se posavetuju sa svojim lekarima.
„Razmotrite vaše zdravstveno stanje sa svojim lekarima i svoju porodičnu medicinsku istoriju. To je najvažnije“.
Kako se 2009. približavala kraju, broj samoubistava u američkoj vojsci dostigao je rekordni nivo. Američka vojska predvidela je da bi taj broj mogao da bude veći od svih slučajeva tokom 2008. Zato je pokrenula istraživanje o mogućim uzrocima. Zamenik načelnika združenog generalštaba američke vojske general Piter Koreli izjavio je da vojno osoblje mora da bude agresivnije u pružanju tretmana mentalno obolelim vojnicima.
„Potpuno je ne prihvatljivo da postoje pojedinci koji pate u tišini zato što se plaše da će ih njihove kolege ili nadređeni ismevati, ili još gore, da će to značajno uticati na njihovu karijeru“.
U 2009. godini bilo je i dobrih vesti. U septembru, Ujedinjene Nacije saopštile su da je broj smrtnih slučajeva dece ispod pet godina opao u odnosu na prethodnu. U izveštaju se navodi da je to bio prvi put da je broj smrtnih slučajeva dece opao ispod devet miliona. Kao razlozi navedeni su bolja imunizacija, veća upotreba mreža protiv insekata za sprečavanje malarije, programi koji su promovisali dojenje i bolji tretmani protiv dijareje i upale pluća.
