Tomas Karaters ne smatra da æe moguæa promena odnosa snaga u Beogradu automatski izazvati posledice po amerièku politiku prema Srbiji i dodaje da se ”amerièka politika prema Srbiji temelji na uzajamnim interesima”.
T.K.: “Gospodin Ðinðiæ je oèigledno poznatiji u Vašingtonu, boravio je ovde èešæe i verovatno ima lièna poznatstva sa politièarima i tvorcima amerièke spoljne politike, ali radi se o odnosu dve vlade, a ne liènosti. Koštunica je ostavio dobar utisak prilikom posete Vašingtonu poèetkom godine. Bilateralne veze æe i dalje trajati bez obzira na oscilacije u politièkom životu u Beogradu.”
Prema oceni našeg sagovornika uslovi koje æe Sjedinjene Države postaviti za dalju finansijsku pomoæ Srbiji zavisiæe od politike a ne od toga ko ima prevlast u Beogradu:
T.K.: “Oèigledno je da su prošli uslovi bili vezani za Miloševiæevu predaju Hagu i moguæe je da æe buduæa ekonomska pomoæ takoðe biti uslovljena, ali to neæe zavisiti od liènosti. Istina je da je amerièka vlada zainteresovana da se sudi i drugim optuženima. To pitanje za sada nije i strog uslov za pružanje dalje pomoæi, ali situacija bi mogla da se izmeni, ukoliko ne-saradnja postane pravilo ponašanja u dužem periodu.”
Još jedno pitanje koje bi moglo znatnije da utièe na amerièku ekonomsku podršku i politiku prema Beogradu je odnos prema Republici Srpskoj. Po reèima našeg sagovornika, dosadašnji odnos predsednika Koštunice prema Bosni i Hercegovini izaziva zabrinutost u Vašingtonu:
T.K.: “Mislim da æe predsednik Koštunica morati da odluèi šta je u interesu Srbije. On ima izvesne dugotrajne veze sa Republikom Srpskom i lièno angažovanje u Republici Srpskoj, koje je mnogo veæe u poredjenju sa drugim politièarima u Srbiji i to je svakako stvar koja zabrinjava. Ukoliko su budu poveæale bilo kakve napetosti u Bosni i Hercegovini to æe ovde, nesumnjivo, izazvati oštrije ocene.”
Osvræuæi se na šire balkansko podruèje Karaters je ukazao na još uvek nerešena pitanja kao što su status Kosova i Crne Gore, koja bi mogla da utièu na stabilnost regiona.
T.K.: “Kratkoroèno, situacija izgleda dobro. Meðutim, još uvek postoji odreðena neizvesnost o daljem razvoju dogaðaja, kao što su pitanje statusa Kosova i unutrašnje protivureènosti i buduæi status Crne Gore. Takoðe bi moglo još biti problema u Bosni i Hercegovini. To su oblasti koje još uvek izazivaju veæu zabrinutost i nesumnjivo æe biti uloženi napori da stvari ne krenu naopako. Tvorci amerièke spoljne politike su zabrinuti u vezi sa tim pitanjima, ali su takoðe zadovoljni što je u Makedoniji postignut odreðen napredak”.
Upitan o sudbini Pakta za stabilnost Balkana i nastojanjima da se balkanska kriza rešava regionalnim pristupom umesto desetogodišnjeg postepenog rešavanja pojedinaènih balkanskih žarišta, Tomas Karaters je rekao:
T.K.: “Neuspeh Pakta stabilnosti je razoèarenje, naroèito sa stanovišta Zapadne Evrope, kojoj je pakt izgledao kao dobra ideja i koncept koji je zbilja zainteresovao veliki broj ljudi 1999. godine. Zapadna Evropa je i dalje podeljena izmeðu Francuske, Nemaèke i Britanije oko pristupa problemu jugoistoène Evrope. Iako postoje izvesna sredstva, nije bio izraðen koherentan i vizionarski pristup u sklopu tog pakta. Sjedinjene Države su se nadale da æe Zapadna Evropa preuzeti najveæi deo tereta Pakta stabilnosti, ali do toga nije došlo. Taj pakt je primer pokušaja regionalnog pristupa koji nije urodio plodom, jer nije bio propraæen odgovarajuæom diplomatskom i ekonomskom podrškom.”
Na kraju razgovora smo upitali našeg sagovornika za ocenu dosadašnjeg rada Haškog tribunala posebno njegovog doprinosa pomirenju na prostoru bivše Jugoslavije, potpredsednik Zadužbine Karnegi za mir u svetu je rekao da Hag nije uspeo da postane punkt koji æe pomoæi pomirenje.
T.K.: “Do pomirenja sada dolazi više kao posledica zamora i zakljuèka da je sve bolje od borbi i ono nije posledica suðenja u Hagu”.