Struènjaci pozvani da ocene dosadašnji rad meðunarodnih policijskih misija na Balkanu bili su jednodušni u zakljuèku da proces rehabilitacije i izgradnje profesionalnih policijskih snaga na Kosovu, a posebno u Bosni i Hercegovini teèe izuzetno sporo. Pored trauma iz ratnog perioda, veliki razlog te sporosti je kulturološke prirode, isticali su pozvani struènjaci. Policija je u predratnom periodu služila interesima države, a ne ljudima rekao je Majkl Stirs, bivši zamenik komesara Meðunarodne policije u Bosni Hercegovini. Primer sporosti, dalje navodi Stirs, je èinjenica da je èetiri godine trajala provera profesionalne sposobnosti i utvrðivanje eventualne umešanosti u ratne zloèine nekih od predratnih 40,000 bosansko-hercegovaèkih policajaca. Njihov broj je sada sveden na 18,000 i treba da bude još manje.
“Tek pošto bude uspostavljena profesionalno obuèena policija, može da se govori o meðunarodnom nadzoru njenog rada. Treba uspostaviti lokalnu policiju koja je osloboðena politièkog pritiska i koja koristi savremene policijske metode. Pored efikasne policije potrebno je uspostaviti i efikasno pravosuðe, jer - šta vredi privoðenje izgrednika ukoliko ne postoji sud koji æe se uspostaviti pravdu. Sve su to problemi koji se u Bosni i Hercegovini rešavaju izuzetno sporo.”
Demokratski èlan Predstavnièkog doma Kongresa, Steni Hojer je želeo da zna šta spreèava IPTF-a, tj. meðunarodnu policiju u Bosni i Hercegovini da održavaju red i mir dok traje proces profesionalizacije lokalne policije. Robert Perito, saradnik Instituta za mir je na to odgovorio: “Mandat meðunarodne policije u Bosni utvrðen je dejtonskim sporazumom. Takav su mandat tražili evropski uèesnici na tim pregovorima. Rièard Holbruk sada, u svojoj knjizi o Dejtonu, kaže da je to bila tragièna greška. Da su onda postojale snage za brzo reagovanje i policijske snage koje je Evropska Unija osnovala u meðuvremenu, mandat IPTF-a bi sigurno bio drukèiji. Pouèena greškama u Bosni i Hercegovini, meðunarodnoj policiji na Kosovu su dati efikasniji mandat i mnogo veæa ovlašæenja. Takoðe treba istaæi da je mnogo lakše formirati policijske snage iz poèetka kao na Kosovu, nego ih reformisati kao u Bosni. Meðunarodna zajednica pored toga ima veæu upravu i kontrolu na Kosovu nego u Bosni i Hercegovini.”
Predsedavajuæi pretresa, demokratski senator Ben Najthors Kempel postavio je pitanje o izveštajima da su pripadnici meðunarodne policije imaju udela u prometu ljudima i prostituciji u Bosni i Hercegovini:
“Da, istraživali smo sluèajeve u kojima su pripadnici IPTF-a bili umešani u prostituciju, i istraživali nekoliko sluèajeva u kojima su navodno policajci IPTF-a bili umešani u trgovinu ljudima. Èim bi se ustanovilo da su takve tvrdnje istinite, optuženi policajci bi bili vraæeni u zemlje svog porekla. No, kada imate 2,000 policajaca, uglavnom muškaraca daleko od kuæe u stranoj zemlji, takvi problemi nisu neoubièajeni, pogotovo kada se ima u vidu da u zemljama iz kojih neki dolaze prostitucija nije zabranjena.”
Nadovezujuæi se na problem prostitucije i trgovine ljudima u širem podruèju zemalja bivšeg komunizma, republikanski kongresmen i ko-predsedavajuæi Kongresnog Helsinškog odbora Kris Smit je naveo i jedan konkretan sluèaj:
“Pre nekoliko meseci kontaktirala nas je nevladina ukrajinska organizacija “La strada”, koja pomaže ženama žrtvama trgovine ljudima, koja je dobila informacija o nekoliko žena držanih u jednom burdelju u Crnoj Gori. Odmah smo se pismeno obratili crnogorskom premijeru, Filipu Vujanoviæu, koji je preduzeo brzu akciju spasavanja tih žena. No, kasnije nam je reèeno da su Urkajinke bile veoma zabrinute zbog toga što je trebalo da se obrate policiji, jer su neki od policajaca poseæivali burdelj i zaradjivali na njemu. To je oèigledan primer kako policija može da bude deo problema, umesto rešenje”.
Tokom pretresa pomenuto je da su Sjedinjene Države pre 26 godine zakonom zabranile pomoæ stranim policijama, dok su danas prve u pružanju pomoæi u ljudstvu, materijalu i finansijskim sredstavima meðunarodnoj policiji u mirovnim operacijama širom sveta.