Amerièki sekretar za pravosudje, Džon Eškroft (John Ashcroft), zatražio je od Kongresa da federalnim agentima da ovlašæenja koja bi im omoguæila da efikasnije vode istragu protiv osoba osumnjièenih za terorizam. Novinar Glasa Amerike, Nik Simioni, javlja u svom prilogu da su nedavni teroristièki napadi na Njujork i Vašington naterali federalnu vladu da preispita neka od ogranièenja prisluškivanja i drugih metoda praæenja, što su policijske i obaveštajne agencije odavno tražile.
Ima mišljenja da su teroristièki napadi na Njujork i Vašington posledice fatalnih grešaka amerièkih obaveštajnih agencija, imajuæi u vidu da Sjedinjene Države troše nekoliko stotina miliona dolara godišnje na borbu protiv terorizma. Amerièki državni sekretar Kolin Pauel (Colin Powell) je, zapravo, izjavio da amerièke obaveštajne agencije nisu imale nikakav nagoveštaj da se pripremaju višestruki teroristièki akti: “Niko nije oèekivao takvu vrstu napada bez bar nekog nagoveštaja ili upozorenja da se oni pripremaju ili neke vrste obaveštajne informacije da oni neposredno predstoje”.
Pomisao da bi i finansijski centar i prestonica nacije mogli biti potpuno zateèeni ovakvim teroristièkim napadima, ponovo podstièe debatu o efikasnosti amerièkih obaveštajnih agencija u borbi protiv terorizma i o onome što bi trebalo uèiniti da bi se ta efikasnost poboljšala. Sekretar za pravosudje, Eškroft je sada zatražio brzu akciju Kongresa kako bi se izmenio zakon i federalnim agentima omoguæilo da prisluškuju telefonske razgovore. Od vlasti se zada zahteva da dobiju sudski nalog ukoliko žele da prisluškuju telefonske razgovore. Medjutim, Eškroft veruje da se tim ogranièenjima policijske i druge vladine službe onemoguæavaju u vršenju svojih zadataka, pošto su teroristi u stanju da izbegnu prisluškivanje služeæi se mobilnim telefonima, leptop kompjuterima i drugim savremenim tehnološkim uredjajima:”Ukoliko osumnjièeni prestane da koristi jedan telefon i predje na drugi, mi moramo ponovo da tražimo sudski nalog za prisluškivanje. Svi sada znamo da možete da nabavite telefone koje koristite samo neko vreme i zatim ih bacite. Prosto nema smisla da se ovlašæenje za praæenje jedne osobe vezuje sa tehnièke naprave, a ne za osumnjièenu osobu, posebno ukoliko se sumnja da je umešana u teroristièke aktivnosti”.
Prema Eškroftovima reèima, policijske službe imaju na raspolaganju efikasnije metode za istragu nezakonitog kockanja, nego što je sluèaj sa istragama osoba osumnjièenim za terorizam. Predsednik Buš je danas rekao novinarima da bi izmene zakona trebalo da oèuvaju pravo Amerikanaca na privatnost, ali da se policijskim i drugim službama za zaštitu zakona, moraju staviti na raspolaganje nove tehnike koje idu u korak sa novim pretnjama sa kojima je zemlja suoèena: “Suoèeni smo sa novom vrstom neprijatelja, koji se ponaša na tako varvarski naèin da æe se putnièkim avionima obrušiti na zgrade pune nedužnih ljudi. Stoga moramo da budemo budni. Amerika je zemlja zasnovana na vladavini prava - zemlja gradjanskih prava. Medjutim, mi smo sada i zemlja koja je napadnuta”.
Neki èlanovi Kongresa su predložili da se izmene i ogranièenja koja su uvedena Centralnoj obaveštajnoj agenciji u pogledu vrbovanja agenata. 1970-ih godina - posle optužbi da je bila umešana u politièka ubistva u stranim zemljama, Kongres je ovoj agenciji uveo veæi stepen nadzora, ogranièavajuæi i njenu moguænost da angažuje èlanove teroristièkih organizacija ili diktatorskih režima. U juèerašnjoj emisiji tv mreže CNN, senator iz Floride Bob Grejem (Bob Graham), inaèe predsedavajuæi senatskog odbora za obaveštajne aktivnosti, rekao je da je došlo vreme za, kako se izrazio, pragmatièniji pristup prikupljanju obaveštajnih informacija:”Ukoliko želite da angažujete nekoga ko æe biti u stanju da se približi Osami bin Ladenu, i da razume kako on razmišlja i kakve akcije bi mogao da preduzme, mislim da ne bi trebalo da takvu osobu tražite po manastirima. To bi mogao da uèini neko ko je slièan ljudima kojima je bin Laden okružen”.
Bivši direktor CIE, Džems Vulsi (James Woolsey), kaže da su nedavni teristièki napadi doveli do ogromne promene u stavu prema obaveštajnoj delatnosti. Kongres æe uskoro morati da odluèi o tome dokle se protežu prava gradjana na privatnost, a gde poèinje pravo vladinih agencija da koriste mere koje sve više narušavaju tu privatnost u borbi protiv terorizma.