Nekoliko dana nakon najgoreg teroristièkog napada u istoriji Sjedinjenih Amerièkih Država, Njujorèani još uvek pokušavaju da se pomire sa razaranjima i stradanjima. Dopisnik Glasa Amerike Džim Maloun (Jim Malone) je obišao ulice u južnom delu Menhetna da bi video kako Njujorèani izlaze na kraj sa posledicama ovog napada na Ameriku.
Stanovnici jugo-zapadnog dela Menhetna se danonoæno okupljaju duž ulica kojima prolaze vozila spasilaèkih ekipa, u nadi da æe popraviti raspoloženje vatrogasaca kao što je Keri Miler, koji se umorio tragajuæi po ostacima Svetskog Trgovinskog Centra:“Ne znam. Teško je išta reæi, znate. Previše toga se dogadja i toliko je razaranja i svega toga. Teško je.”
Lice stolara Stiva Le-blanka je umorno. Stiv se pre dva dana prijavio kao dobrovoljac u akciji spasavanja i izvlaèenja. Njegov naèin odbrane od ove tragedije jeste da, na mestu nesreæe, radi što je moguæe više: “Najteže je kada dolazim ovamo. Živim severno odavde i teško mi je kada vidim da kule Trgovinskog Centra nisu tu. To me svaki put potrese. Toliko je oèigledno da nedostaje nešto što bi trebalo da bude tu. A onda, kada doðete ovde dole, onda samo želite da poènete da radite i to je sve na šta mislite. A svi su tu da pomognu – policajci, vatrogasci, radnici sa gradjevina, fizikalci – svi žele da pomognu kako znaju i mogu. Zato se jako dobro oseæam kada radim.” Desetine stanara iz okolnih zgrada stoje duž ulice i aplaudiraju smeni spasilaèkih ekipa koje napuštaju mesto nesreæe - samo nekoliko ulica dalje. Meri Džejkobs skoro plaèe dok gleda u brdo izlomljenog èelika i ostataka dve kule: “Bože, toliko je teško. Samo stojim ovde i plaèem. Taj krš, znate, izgleda kao gomila bobi-štapiæa koja tinja. To je žalosno. To je tako žalosno. Ali ovaj izliv otvorenosti i pomoæi koji ljudi imaju je divan, divan.”
Nešto severnije, dalje od ostataka Trgovinckog Centra koji se i dalje, Njujorèani pokušavaju da život vrate u normalu.
Ulièni prodavac: “Majice sa slikom Svetskog Trgovinskog Centra. Pogledajte. Imam sve velièine – imam torbe, adresare, ranèeve – samo 10 dolara. Pogledajte.”
Kevin je prodavac na uglu 34 ulice i Brodveja kome prodaja slabo ide: “Slabo je. Ljudi su još uvek, onako, odsutni. Znate, mislim da pokušavaju da kupe nešto što im treba, znate, kako bi se oseæali bolje. Ni ja nisam baš sasvim prisutan.”
U stvari, mnogi stanovnici Njujorka priznaju da se ne oseæaju baš sigurno, nakon napada u utorak. Ali ovo oseæanje nelagodnosti pomaže ljudima da se povežu, a u nekim sluèajevima, to dovodi i do spontanih izliva patriotizma medju Njujorèanima koji su poznatiji po svom cinizmu.