Administracija je zatražila šira ovlašæenja za deportaciju i pravo neogranièenog pritvora stranaca, koji pomažu ili su povezani sa teroristièkim organizacijama. Sekretar za pravosuðe, Džon Eškroft je ove nedelje izjavio u Kongresu da federalni funkcioneri istražuju imigrante koji su davali dobrovoljne priloge organizacijama koje su na neki naèin povezane sa teroristima.
Eškroft: “Predlažemo da stranac koji pruža materijalnu podršku organizaciji za koju zna ili bi trebalo da zna da je teroristièka, može da bude deportovana iz Sjedinjenih Država”.
Meðutim, kritièari pristupa administracije strepe da bi nevini imigranti mogli biti izloženi nevoljama tokom nastojanja da se uklone teroristi posle napada u Njujorku i Vašingtonu. Džin Baterfild je izvršni direktor Amerièkog udruženja advokata za imigraciju. Ona brine da bi mogli biti deportovani stranci, koji iz neznanja prilažu novac organizaciji povezanoj sa teroristima.
Baterfild: “To je prilièno klizav put. Kada bi bila imigrant, koji priloži sredstva bolnici, i tom bolnicom upravlja organizacija èije je drugo krilo povezano sa teroristièkim aktivnostima, što nema naèina da znam, prema nekim predloženim zakonskim merama, mogla bih nevino da stradam. Smatram da to nije uredu. Želimo da kaznimo ljude koji svesno doprinose teroristièkim aktivnostima i trebalo bi da budemo veoma obazrivi u odreðivanju te jasne linije razdvajanja”.
Administracija takoðe traži veæa ovlašæenja za pritvaranje stranaca radi ispitivanja u vezi teroristièke zavere 11. septembra, bez podnošenja dokaza o njihovoj umešanosti sudu koji odobrava pritvor.
Eškroft: “Broj nastradalih je previsok, posledice su prevelike. Moramo pre svega spreèavati. Na drugom mestu je pravno gonjenje”.
Takav pristup brine demokratskog èlana Predstavnièkog doma, Džona Koniersa, koji predsedava Odborom za pravosuðe: Koniers: “Neogranièen pritvor je protivustavan. Moramo uhvatiti te osobe, ali sudovi nisu do sada dozvoljavali neogranièen pritvor, tako da bez mnogo diskusije možemo zakljuèiti da bi to pitanje moglo biti problem”.
Neke organizacije koje su veæ duže vremena zalažu za smanjivanje imigracije, podržavaju predlog adminstracije. Roj Bek je predsednik organizacije Amerikanci za bolju imigraciju. Po njegovim reèima, amerièka bezbednost treba da ima prednost nad pravima stranaca:
Bek: “Važno je priznati da to nisu amerièki državljani. Oni se ne kvalifikuju za ustavna prava. Stoga pitanje pritvora nema veze sa kršenjem ustavnih prava, jer to nije slucaj. Meðutim, postavlja se pitanje opravdanosti i da li je to pravedno prema pritvorenim ljudima”.
Administracija predsednika Buša traži brzu akciju Kongresa u vezi predloga za borbu protiv terorizma. No, nekoliko demokrata i èak nekolicina republikanaca smatraju da zakonske predloge koji se odnose na graðanska prava ne treba užurbano usvajati u Kongresu.