Samo pre nekoliko dana, državni sekretar Kolin Pauel otkrio je da Sjedinjene države i njihovi saveznici traže, kako se izrazio, “pukotine” u talibanskom pokretu. Pauel je rekao da sa ostalima koji rade na hvatanju Osame bin Ladena i èlanova njegove organizacije Al Kajda, pokušava da nadje naèin da saradjuje sa delovima Talibana koji bi mogli biti spremni da saradjuju sa meðunarodnom zajednicom. Do sada je bilo malo znakova da je bilo ko iz Talibana spreman za saradnju sa sekretarom Pauelom. Ali neki od pakistanskih politièkih analitièara, kao što je general u penziji Talat Masud koji sada piše novinarske kolumne, kažu da bi to moglo da se promeni kada i ako se izvrsi vojni napad na teroristièke mete u Avganistanu. On kaže da bi ta situacija mogla da stvori politièki vakum, koji bi dozvolio elementima sa suprotnim mišljenjem u talibanskom pokretu da preuzmu kontrolu: “Ono èemu bismo se nadali jeste da kopnena i vazdušna akcija stvori moguænost da se pojave umereni talibanski elementi koji se protive sadašnjem režimu. Takodje, uz njih bi i druge snage protivne Talibanima mogle da stvore neku vrstu ujedinjene koalicije pod voðstvom kralja Zahira Šaha, ili neke simboliène licnosti koja bi ozivela Loju Dzirgu, odnosno Veliku skupštinu, i inicirala politièki proces.”
Masud i drugi analitièari kažu da je talibansko rukovodstvo blisko povezano sa takozvanim “arapskim Avganistancima”, ratnicima koji su u Avganistan došli osamdesetih godina da bi se borili protiv sovjetskih trupa i posle toga tu i ostali. “Arapski Avganistanci” su blisko povezani sa Osamom bin Ladenom, i mnogi navodno pripadaju njegovoj organizaciji Al Kajda. Masud kaže da vojni napad, kada i ako poène, možda moze razbiti uticaj arapskih Avganistanaca, što bi olakšalo umerenim elementima u Talibanu da preuzmu politièku inicijativu: “Kada operacija poène arapski elementi, koji su prodrli meðu Talibane i postali veoma moæni, biæe u bekstvu. Pošto oni krenu da beže, moguæe je da æe Tabani koji im se protive, biti u moguænosti da se nametnu u politickom odlucivanju.”
Amerièki zvaniènici kao što je sekretar Pauel kažu da je njihov glavni cilj da pronaðu Osamu bin Ladena i njegove pristalice, a ne da Talibane zbace sa vlasti. Mnogi analitièari kažu da je to mudra politika. Direktor Centra za istraživanje na Univerzitetu Kvaid-i-Azam u Islamabadu, Rasul Bakš Rais, kaže da su Talibani Paštuni, etnièka veæina u Avganistanu, i da bi njihovo zbacivanje sa vlasti moglo da stvori nezamislivi: “Oni predstavljaju Paštune i oni su vitalna snaga Paštuna. Ovde treba da se fokusiramo na paštunski karakter Talibana i uklonimo fundamentalistièke ekstremistièke elemente. Uèinivši to, mogli bismo da ih povežemo sa Paštunskim plemenskim voðama i od njih napravimo solidne snage koje ovog neprijatelja mogu da preobrate u partnera za buduæe politièke strukture u Avganistanu.”
Amerièki zvaniènici kažu da su zainteresovani za dugoroènu stabilnost u Avganistanu i da ne žele da se dugotrajni graðanski rat u toj zemlji ponovo razbukti. Sekretar Pauel kaže da ukoliko Talibani ispune meðunarodne zahteve i izruèe Osamu bin Ladena, Avganistan bi mogao da se vrati tamo gde je bio pre napada od 11. septembra, odnosno pod talibansku vlast u “dobru i zlu”.