Niko u amerièkoj adminstraciji nije saopštio koliko æe trajati amerièko-britanski napadi protiv Talibana i Al-Kaide, teroristièke mreže na èijem èelu se nalazi Osama Bin Laden. Medjutim nekoliko eksperata za vojna, verska i regionalna pitanja sa Bliskog istoka u razgovoru sa dopisnikm Glasa Amerike iz Kaira, Gregom Lamotom, ukazuju da bi za Sjedinjene Drzave bilo mudro da budu brže.
Mohamed Kadri Said je penzionisani general egipatske armije koji se sada nalazi na èelu odelenja za vojne studije u Ahram centru za politicke i strateške studije. Prema njegovom mišljenju amerièko-britanski napadi morali bi biti kratki, jer u protivnom, kako ukazuje, postoji rizik od daljeg gneva Muslimana širom regiona. On smatra da je taj bes upravo ono na šta raèuna Osama bin Laden: “Po mom misljenju, Osama bin Laden je sretan što su Sjedinjene Države pokrenule ovaj rat. Sada je Osama bin Laden u svom elementu. Takva atmosfera je sada dominantna u regionu i preti svakom umerenijem glasu. Niko ne može da brani amerièki potez a da ne bude krtikovan. Plašim se da Sjedinjene Države delom èine upravo ono što Bin Laden želi”.
Saudijska Arabija je saopštila da postoje jasni dokazi koji povezuju Osamu bin Ladena sa prošlomeseènim napadima na Sjedinjene Države i pozvala da poèinoci tih zloèina budu izvedeni pred lice pravde. Mohamed el-Said Idriz je glavni i odogovorni urednik magazina Iran Dajdzest. On je takodje ekspert za Iran u Ahram centru za politicke i strateske studije. Prema njegovim reèima postoji bojazan da bi u sluèaju da teroristi iz Avganistana pobegnu u Iran Sjedinjene Države možda mogle krenuti za njima: “Mohamed Idriz kaze da je za njega posebno zabrinjavajuæa moguænost da teroristi potraže sigurnost u Iranu, pošto bi, kako dodaje, rat mogao da bude prebaèen na iransku teritoriju. Idriz smatra da bi Sjedinjene Države možda krenule u potragu za odbeglim teroristima, što bi moglo da znaèi napad na iransku teritoriju”.
Abdel Monem Said je direktor Ahram centra za strateške studije. Ono što se trenutno dešava on naziva prvom krizom u 21. veku èije su karaketristike po njegovom mišljenju jedinstvene: “Sukob ima i verski prizvuk, ali istovremeno radi se o teritoriji bez ikakvog strateškog znaèaja. Sjedinjene Države ne kažu da ratuju protiv Avganistana ili avganistanskog naroda. To je rat protiv fenomena. Ovo je prva kriza koja je Rusiju i Sjedinjene Države stavila na istu stranu još od Drugog svetskog rata. Ovo je i prva kriza u kojoj imate glavnu stranu i njene saveznike koji bombarduju neprijatelja, istovremno bombardujuæi ga i humanitarnom pomoæi”.
Abdel Said dodaje da je istorija pokazala da, kada se koristi vojna sila na tudjoj teritoriji, brzina i odluènost mogu da stvore nove saveznike, dok, kako upozorava, angažovanost na duži rok uvek izaziva gnev i stvara neprijatelje.