Nakon prvog kruga vazdušnih udara, amerièki sekretar za odbranu, Donald Ramsfeld je izvestio novinare o operaciji. Ramsfeld je odbio da odgovori na molbu da iznese više detalja o manje vidljivim aspektima operacije.
“Da smo želeli da delujemo javno, o tome bismo javno razgovarali,“ rekao je kratko Ramsfeld.
Meðutim, sekretar za odbranu Ramsfeld je demantovao da amerièke snage deluju na terenu u Avganistanu:
“Nerado razgovaram o stvarima koje su u toku. I da postoji veæi broj amerièkih vojnika na terenu, to bi se znalo do sada,” rekao je on.
Vojni analitièar Džek Spenser kaže da amerièka vlada mora držati u tajnosti rad specijalnih jedinica pošto one veæinu informacija dobijaju od izvora bliskih Talibanu i njihovo obelodanjivanje bi ugrozilo pojedince i ukupnu misiju. Gospodin Spenser, iz vašingtonskog Heritedž instituta, kaže da su komandoske jedinice najpogodnije za utvrðivanje ciljeva - ne samo objekata, veæ i ljudi, kao što su lideri mreže Al-Kaide i èlanova snaga Talibana koji im pomažu.
“Èesto èujemo da je ovo konvencionalni rat sa nekonvencijalnim ciljevima,“ kaže Spenser. ”Ciljevi u Avganistanu su sasvim drugaèiji od onih na koje smo navikli. I dalje æemo koristiti dosadašnju strategiju i slediti uobièajene ciljeve. To je u toku. Utvrðuje se položaj protiv-avionskih oruða, komandnih centara i sliènih objekata. To su ciljevi poèetnih vazdušnih udara. Ali kasnije treba da uhvatimo odreðene ljude i uveren sam da su, verovatno veæ odmah posle napada u Sjedinjenim Državama, komandosi ubaèeni na teren da bi našli upravo takve mete.”
Vojni analitièar Majkl O’Henlon kaže da bi ga iznenadilo kada bi osumnjièeni terorista Osama bin Laden i talibanski voða mula Mohamad Omar stradali od vazdušnih udara. O’Henlon ukazuje da vazdušni udari treba da oslabe Taliban u borbi sa Severnim savezom i drugim anti-talibanskim grupacijama. Ovaj ekspert za vojna pitanja u institutu Brukings, u Vašingtonu, posebno istièe potrebu da se komandoske jedinice ubace na teren pre poèetka vazdušnih napada.
“Lièno sam za to da se komandosi ubace pre vazdušnih udara. Realno je oèekivati da lideri Al-Kaide i Talibana neæe stradati od vazdušnih udara, ali u jednom trenutku oni æe izaæi iz svojih skrovišta da bi procenili štetu i planirali svoje dalje korake. U trenutku kada ti lideri budu izašli iz skrovišta i budu pokušali da uspostave komunikacije, ubaèeni komandosi bi mogli da deluju.“
O’Hanlon i Spenser se slažu da je malo verovatno da æe Sjedinjene Države i njihovi saveznici iskrcati veliki broj kopnenih snaga u Avganistanu. Oni ukazuju na èinjenicu da je teren nepogodan za mehanizovane jedinice i tenkove. No, O’Henlon kaže da jedinice specijalnih snaga, koje se sastoje od nekoliko desetina, najviše par stotina ljudi, mogu biti veoma efikasne na takvom terenu. Zapadne jedinice, po oceni O’Henlona, ne bi trebalo da imaju teškoæa da deluju u surovim avganistanskim okolnostima.