Sjedinjene Drzave i Britanija su preduzele sedmog oktobra niz vazdusnih napada na logore za obuku mreze Osame bin Ladena zvane al –Kaida i vojne polozaje vladajuceg Talibana u Avganistanu. Al-Kaida je na udaru zbog saucesnistva u napadima 11. septembra u Njujorku i Vasingtonu, medju mnogim drugim aktima terorizma.
Talibanski rezim je meta zbog toga sto pruza utociste Osami bin Ladenu i stiti ga. No, Sjedinjene Drzave veruju da je buducnost Avanistana od kriticne vaznosti stabilnost u celom regionu.
Predsednik Georgde W. Bus je jasno dao do znanja da nije preduzet rat protiv Avganistana koji je izlozen dugim patnjama. U stvari, vojni udari su propraceni masovnim vazdusnim dostavama hrane i lekova avganistanskom narodu.
Kako ukazuje direktor organizacije Azija za medjunarodnu amnestiju T. Kumar, avgansitanski narod je patio pod sovjetskom okupacijom, pod vladavinom ratnih diktatora ubica, a sada i pod Talibanom: “ Patnja je za obicnog Avganistanca postala nacin zivota, tokom prosle dve decenije. Usled toga, ukoliko se ne iskoreni uzrok patnje i ne obezbedi znacajan zivot avganistanskim stanovnicima, patnje se nece okoncati. To je moja ocena.”
Profesorka na Univerzitetu Dzordztaun u Vasingtonu i na Univerzitetu Dzons Hopkins u Baltimoru Patrissa Grosman je vrsila istrazivanja u Avganistanu koja je finansirao Americki institut za mir. Prema njenim recima, sve veca represija i sve veci uticaj Arapa i drugih stranih elemenata podvojili su Taliban: “ Podele su postale uocljivije u redovima Talibana tokom protekle godine zbog postupaka i uticaja Osame bin Ladena i drugih Arapa na smer u politici. Jedan primer je unistenje budistickih statua u pokrajini Bamijan, kada je doslo do velikih nesuglasica u redovima Talibana o tom cinu. “
Bivsi predsednik Komiteta za solidarnost avganistnaskog naroda i urednik Trans-islamskog casopisa Halid Duran smatra da Taliban mozda pocinje da se raspada: “Vec u ovom trenutku, veliki deo Avganistana na jugu i na jugozapadu, sasvim blizu talibanskog centra u Kandaharu, postao je prakticno nezavisan. Izbio je ustanak i tamosnji stanovnici su uspostavili neku vrstu svoje male republike, koja ce se uskoro prosiriti. Postavlja se pitanje sta ce se dogoditi kada oni postanu smetnja Severnom savezu?”
Profesorka Grosman smatra da humanitarna kriza u Avganistanu ne moze biti resena sve dok se ne pridje resavanju politicke krize, sto podrazumeva uspostavljanje “politickog procesa u kome bi se mogao angazovati veci broj Avganistanaca.”