Struènjaci za kontraterorizam kazu da je Al-Kaida, stacionirana u Avganistanu, jezgro mnogo šire mreže koja operiše zahvaljujuæi sredstvima Osame bin Ladena, trgovini drogama, pranju novca i privatnim donacijama. Neki analitièari porede Al-Kaidu - što na Arapskom znaèi ”baza“ - sa multinacionalnim, labavo povezanim grupama koje dele operativce i raèunaju na njihovu ekspertizu za odredjene poduhvate. Džesika Stern, struènjak na Harvardovom univerzitetu, kaže: ”Ne radi se o jednoj grupi ili mreži, veæ o mreži više mreža i o širem pokretu koji održava te mreže. Na primer, prema podacima amerièke vlade, na Fililpinima i u Indoneziji ima grupa koje finansira bin Laden, a ima ih i širom sveta, da pomenem, na primer, Islamski pokret Uzbekistana i Pakistana“.
Na listi osumnjièenih koju je izdao Federalni istražni biro nalaze se dvojica bivših vodja zabranjene egipatske organizacije Islamski džihad, zatim osumnjièeni iz Libana, Libije, Kenije, Tanzanije i Saudijske Arabije. Ekspert za kontraterorizam Džon Pajk, koji se nalazi na èelu vašingtonske organizacije za prouèavanje odbrane i obaveštajnih pitanja ”Globalna bezbednost“, kaže da je antiamerièka retorika Osame bin Ladena inspiracija koja ujedinjuje ekstremne muslimanske grupe širom sveta: ”U ovom trenutku je vrlo teško oceniti razmere pretnje. Izgleda da je mreža teroristièkih grupa ujedinjena pod motom Al-Kaide èiji je zajednièki cilj da se Sjedinjene Države potisnu iz jugozapadne Azije i da se Al-Kaidina verzija islalmske upave nametne èitavom regionu“.
Profesorka Stern sa Harvarda smatra da teroristièka mreža raèuna na hiljade muslimana širom sveta koji su udružili snage pre dve decenije u naporima da se sovjetska vojska potisne iz Avganistana. Mladi borci se takodje regrutuju iz redova polaznika šaèice islamskih škola u Pakistanu koje propovedaju ekstremnu verziju islama: ”Ta deca dolaze iz svih krajeva sveta, što posebno zabrinjava. Ima ih iz Kuvajta, Rusije, Èeèenije, Kine... Posle pohadjanja tih škola jedino što ti mlade žele jeste da budu proglašeni mudžzhedinima“.
Dokazi koji su izneti na nedavnim sudjenjima optuženim teroristima takodje pokazuju da se bolje obrazovani operativci šalju u evropske zemlje i Sjedinjene Države radi sticanja dodatne obuke ili sa ciljem da tamo èekaju na dalja naredjenja. Profesorka Stern ukazuje na razradjenu strukturu tih mreža koje poseduju razlièite odseke za odnose sa javnošæu, kontrašpijunažu i regrutovanje novih èlanova. Prema njenim reèima, operativci u nastojanju da ne budu otkriveni, komuniciraju šifrovanim porukama i liènim kontaktima. Ali, dodaje ona, služe se i drugim sredstvima: ”Vrlo su aktivni na internetu koji koriste za regrutovanje novih èlanova i prikupljanje sredstava“.
Džon Pajk iz organizacije ”Globalna bezbednost“ smatra da su akcije amerièkih oružanih snaga protiv ciljeva terorista u Avganistanu kljuè za razbijanje teroristièke mreže: ”Još važnije od hvatanja bin Ladena jeste da se svakoj teroristièkoj organizaciji onemoguæi da Avganistan koristi kao utoèište i poligon za obuku jer te su dve taèke -- pribežište i baza -- osnovni preuslovi za opstanak bilo koje gerilske organizacije. Tako je Mao Ce Tung osvojio Kinu; to je ono što je Èe Gevara pokušao da uradi šezdesetih godina u latinskoj Americi; i to su bin Laden i njemu slièni uspeli da urade u Avganistanu“. Džon Pajk kaže da bi napadi na teroristièke kampove za obuku i komandne baze u Avganistanu trebalo oslabe njihovu sposobnost da funkcionišu kao organizacija. Ali, dodaje on, takodje je preko potrebno da se uništi njihov sistem finansiranja i komunikacione mreže van granica Avganistana.