Amtrak je najveæa železnièka kompanija u Sjedinjenim Državama, koja je prošle godine prevezla skoro 23 miliona ljudi. Mnogi od putnika krenuli su sa Junion železnièke stanice u Vašingtonu, koja je treæa po redu po prometu u Sjedinjenim Državama, posle Filadelfije i Njujorka. Fukcioneri Amtraka, koji nisu želeli da razgovaraju direktno za program Glasa Amerike, kažu da je od nedavno unapreðena bezbednosna procedura na Junion i drugim železnièkim stanicama. Te procedure ukljuèuju novi propis da putnici iznad 18 godina starosti moraju da pokažu dokument sa fotografiom, kao što je vozaèka dozvola. Putnici takoðe neæe više moæi da kupuju karte u vozu, odnosno pošto voz krene iz stanice, nego samo kod šaltera za prodaju železnièkih karata. Putnicima se takoðe savetuje da doðu ranije nego obièno pred polazak voza zbog oèekivanih kašnjenja vezanih za proveru bezbednosti, na primer, putem pasa koji mogu da namirišu bombe na železnièkoj pruzi i helikopterske kontrole stanice. Nedavno sam razgovarao sa putnicima koji su stajali u redu za karte ili šetali Junion železnièkom stanicom: “Nemam problema sa putovanjem. Ne brinem o tome. Mogao bi da me udari autobus dok prelazim ulicu blizu svoje kuæe. Uzimam dan po dan i pazim da saraðujem sa svima ovde da bi im olakašao posao i imam poverenja da vode o nama raèuna i da rade pravu stvar. Putujem vozom prvi put za nekoliko godina.”
Dok se stalno puni red ljudi pred šalterom Amtraka u Junion stanici u centru Vašingtona, Nacionalnom aerodromu Ronald Regan u Arlingtonu u Virdžiniji stvari su sasvim drukèije. Na aerodromu je i dlaje samotno tiho. Jedan putnik je to ovako opisao: “Sve je užasno sporo. Èini mi se da bi mogla da se odigra futbalska utakmica usred terminala i lopta ne bi nikog udarila. Ovo je mesto prazno kao da je èetiri ujutro na Dan Božiæa.”
Kod štandova na aerodromu na kojima se prodaju nakit, naoèare za sunce, grickalice i bezalkoholno piæe, prodavci sede ili stoje i ne rade ništa, jer nema nikakvog prometa. Džudit Vejr radi kao doborovoljac u Društvu za pomoæ putnicima, èiji èlanovi odgovaraju na pitanja putnika. Kada sam joj se obratio kod stola za informacije, èitala je bestseler izdanje: “Obièno bi mi se obratilo 50 ljudi. Danas je bilo možda 20, ako i toliko. Ljudi jednostvano sada ne lete. To me zbilja smeta. TWA ne leti, i to naravno znaèi da se gube radna mesta. U stvari, zabrinuto sam o tome što se sada dogaða. Neke se radnje otvaraju tek u 1 popodne, dok su ranije radile neke od deset, druge od devet ujutro. Ne znam šta æe se dogoditi. Moramo kod ljudi izgraditi poverenje u putovanje avionom, tada æe se poèeti pojavljivati”.
Džudit Vier se osvrnula da bi pogledala kroz džinovsko stako na aerodromske piste. Parkirana su dva avona. Ništa se ne kreæe: “Premalo aviona. Jedan od razloga što sam se prijavila za dobrotvorni rad na aerodromu je što volim da gledam poletanje i sletanje aviona. Ali, to ne znaèi da æu prestati da budem doborovoljac. Nadam se da æe se stvari popraviti”.
Aerodrom Ronald Regan je bio zatvoren tri nedelje nakon septembarskih teroristièkih napada, a kada je 4. oktobra ponovo otvoren, broj letova je oštro smanjen. Sekretarijat za transport smanjio je broj letova sa 700 na 190 na dan zbog blizine aerodroma Beloj kuæi i zgradama na Kapitol hilu. Funkcioneri sekretarijata za transport sada prate efikasnost novih bezbednosnih mera, nakon èega æe doneti odluku o tome da li da vrate avionski promet na raniji nivo.