Rabja Han je diplomirala pre nekoliko godina i radi u socijalnoj službi Èikaga na pružanju pomoæi žrtvama porodiènog nasilja. Kao mnogi Amerikanci, posle teroristièkih napada 11. septembra nekoliko nedelja je na reveru nosila mašnu u bojama amerièke zastave: ” Kao rodoljub sam vrlo rastrgana. Na kuæi nismo istakli zastavu, nemam je ni na svom automobilu. Patritozam nije nešto što se meri brojem zastava koje istaknete na vidljivim mestima“.
Rabja Han je bila medju više desetina ljudi koji su u Èikagu okupili na sastanku posveæenom temi kako se oseæaju Amerikanci koji izgledaju kao - stranci. Ona kaže da je vrlo uzrujana zbog sluèajeva nasilja nad Amerikancima arapskog porekla koji su se odigrali neposredno posle teroristièkih napada. Prema njenim reèima, u osnovnoj školi koju pohadjuju njena mladja braæa, pojavila se peticija da se zabrane pesme o islamu na jednoj školskoj priredbi koja se održava svake godine i na kojoj su se oduvek pevale pesme iz hrišæanske, jevrejske i muslimanske tradicije. Rabja Han kaže da joj je jasno da su akcije poput navedene rezultat neznanja i straha, ali da su, bez obzira na to, neprihvatljive. S druge strane, Džordž Blejkmor, takodje žitelj Èikaga, kaže da - mada se protivi svakom zlostavljanju Ameriknaca arapskog porekla - ne saoseæa sa onima koji se žale da se prema njima ispoljava podozrenje, posebno na aerodromima: ”To me ne uzbudjuje jer se to oduvek dogadjalo crncima“.
On dodaje da policija godinama bezrazložno zaustavlja automobile Afroamerikanaca koji se zateknu u pretežno belaèkim èetvrtima... Pisac i komentator Ali Abunima koji živi u Èikagu kaže da se nepotrebno velika pažnja poklanjala Amerikancima arapskog porekla mnogo pre 11. septembra, i da je on lièno iskusio takvo ponašanje od strane svojih amerièkih sunarodnika na aerodromima: ” To je izuzetno ponižavajuæe iskustvo: uz dugog reda ljudi upravo vas izdvoje, postavljaju vam pitanja koja se ne postavljaju nikom drugom -- ko su vam prijatelji, odakle vam novac za avionsku kartu, gde radite...“
Na sastanku u Èikagu -- èiji je pokrovitelj bila èikaška komisija za medjuljudske odnose -- medju panelistima su bili predstavnici latinoamerièke, sikske, jevrejske i afroamerièke zajednice grada. Neki medju njima su ukazali da su teroristièki napadi podstakli u mnogim Amerikancima ono najgore, ali i ono najbilje. Teri Džonson koja se nalazi na èelu gradskog programa za borbu protiv rasizma kaže da su je osvetnièke akcije usmerene protiv Amerikanaca arapskog porekla neposredno posle teroristièkih napada rastužile ali ne i iznenadile: ”Kada ljudi zapadnu u krizu traže krivca, onoga ko je ”drugaèiji“. I onda napadamo tog, koji je drugaèiji. To nije odraz onog najgoreg u nama, niti to potire ono dobro u nama. To samo odražava stvarnost ljudske prirode“.
Teri Džonson strahuje da ce novi teroristièki napadi izazvati nove osvete i obnovljeno podozrenje prema Amerikancima arapskog porekla jer, kaže Džonsonova, mnogi ljudi æe postaviti bezbednost daleko iznad normi društvene praviènosti.