Posle skoro sedam meseci borbi izmedju vladinih snaga i albanskih gerilaca, koje su se završile mirovnim sporazumom potpisanim 13. avgusta, politièari se sada nadaju da æe usvojene ustavne promene imati stabilizujuæi efekat na politièku situaciju i život uopšte.
Makedonski etnièki podeljeni parlament je prvo glasao posebno o svakom od 15 amandmana, èime je okonèan zakonodavni proces koji se vukao nedeljama, dok su medjusobno zavadjeni politièari raspravljali oko formulacija zakona koji bi trebalo da poboljšaju status 600 hiljada makedonskih Albanaca, koliko ih prema procenama živi u toj zemlji. Na drugoj sednici, koja se nadovezala na prvu, Sobranje je velikom veæinom glasova odobrilo izmene ustava u celini. Rezultat je bio 94 za prema 13 protiv, uz dva uzdržana glasa.
Èinjenica da je odluèeno da se glasa noæas, odmah posle ponoæi, tumaèi se kao nastojanje da se izbegnu žestoki nacionalistièki protesti ispred zgrade Sobranja i smanji publicitet o mirovnom sporazumu, za koji mnogi analitièari kažu da je veoma nepopularan medju Makedoncima.
Novi makedonski ustav se smatra prekretnicom za albansku manjinu u Makedoniji. Njime æe politièka moæ biti decentralizovana, a Albanci æe moæi da se zapošljavaju u javnim službama, naroèito u policiji, s obzirom da na njih otpada treæina od ukupno dva miliona stanovnika. Promene takodje omoguæavaju ogranièenu upotrebu albanskog jezika, zahtevaju podršku dve treæine albanskih poslanika za usvajanje svih zakona koji se tièu gradjanskih prava, a iz ustava uklanjaju sve odredbe koje inplicitno opisuju pripadnike manjina kao gradjane drugog reda.
Usvojene reforme su kljuèni deo mirovnog plana koji su izdejstvovali funkcioneri Evropske unije i amerièki diplomati, u nastojanju da zaustave peti etnièki rat na teritoriji bivše Jugoslavije, od 1991. godine. Zapadni diplomati se sada nadaju da æe, sa novim ustavom, albanski gerilci biti manje skloni da zapoèinju nove sukobe i da æe oèajnièki potrebna strana pomoæ poèeti da stiže u Makedoniju, kao bi poèela da se oporavlja od etnièkog konflikta. U okviru mirovnog plana, albanskim pobunjenicima je ponudjena amnestija, ali su funkcioneri jasno predoèili da æe izvoditi pred sud one koji su odgovorni za ratne zloèine.
Osim toga, oèekuje se da æe glavni tužilac Medjunarodnog suda za ratne zloèine, Karla del Ponte, iduæe nedelje doputovati u Makedoniju, u okviru istrage o navodnim zverstvima koja su poèinile i makedonske snage bezbednosti i albanski gerilci.