Visoke tehnologije i elektronika unapredile su život i radna mesta u mnogim zemljama. U SAD, napredak visoke tehnologije i njeno ukljuèivanje u životnu okolinu uslovilo je tehnološko unapredjivanje poslova, koji pak zahtevaju i stalno usavršavanje zaposlenih. Novinarka Glasa Amerike, Linda Kašdan, izveštava o tome kako je obrazovanje na daljinu putem kompjutera i interneta postalo znaèajna pomoæ u tom pogledu.
Fleksibilnost je odavno najveæa prednost interneta, kao obrazovnog instrumenta, koja je dostupna djaku ili studentu u svako doba, na svakom mestu, gde ima kompjutera. Al Viter, profesor biznisa na Smil Koledžu državnog Univerziteta Pensilvanije, koji prati razvoj elektronskog uèenja tokom poslednjih deset godina, kaže da su profesori na poèetku razvoja novog sistema, brzo shvatili da fleksibilnost nije dovoljna.
Viter: "Na poèetku smo uglavnom prebacivali udžbenike i priruènike i tradicionalan èas u razredu na internet. To je bilo vrlo statièno, sa mnogo èitanja i mnogo popunjavanja praznog prostora..."
I dok su studenti gubili interesovanje za ”daljinsko obrazovanje“, nastavnici su poèinjali kreativnije da razmišljaju o tome šta je to što ljude privlaèi uèenju.
Viter: "Deo naše sposobnosti za uèenje je baziran na motivaciji, na tome da budemo zainteresovani i ukljuèeni. Takodje, uèimo da povezujemo ideje. Treba da izrazimo svoje mišljenje na koje drugi treba da odgovore i sve zajedno da ukljuèimo u naše iskustvo uèenja."
Elektronski centri za ”daljinsko obrazovanje“ danas u velikoj meri koriste kompjuterske softver koji omoguæava uèestvovvanje studenata u saznajnom procesu. Uzmimo na primer Univerzitet u Finiksu u Arizoni. Ovaj najveæi elektronski obrazovni centar u SAD nudi zaposlenima odredjene stepene struène spreme u oblastima tehnologije, biznisa, bolnièke službe ili obrazovanja. Portparol Brajan Miler kaže da najnoviji elektornski kursevi traju oko 5 nedelja, ogranièeni su na 10 studenata i izuzetno interaktivni.
Miler: "Studenti upoznaju svoje kolege - studente i profesora bolje nego što bi to uèinili na tradicionalnoj nastavi. Grupne dikusije se održavaju svakodevno. Studenti moraju da uèestvuju pet puta tokom sedam dana i ako imaju bilo kakve probleme, za pomoæ se obraæaju profesoru."
Miler objašnjava da su kursevi Univerziteta u Finiksu posebno namenjeni zaposlenima koji žele da poboljšaju svoje kvalifikacije.
Miler: "Želimo da pružimo i teoretsko znanje za naše kurseve, ali takodje želimo da pokrenemo primenu teorije na stvaran svet što praktikujemo na svakom našem kursu. To je ono što èini odrasle zainteresovanim i motivisanim."
I dok elektronsko uèenje napreduje, njegova popularnost neverovatno raste. Tako je na univerzitetu u Finiksu prijava za kurseve na internetu porasla za 150 odsto samo tokom prošle godine što znaèi da je kompjutersku nastavu pohadjalo 30 hiljada studenata iz 40 razlièitih zemalja, širom sveta.