Srbija postaje ozbiljna zemlja i trošiæe samo ono što je zaraðeno. Ako je suditi po budžetu država planira da potroši jednu èetvrtinu procenjenog bruto društvenog proizvoda, odnosno 220 milijardi dinara. Društveni proizvod bi trebalo da raste po stopi od najmanje èetiri odsto, plate i budžetski izdaci moæi æe da porastu takoðe èetiri odsto plus inflacija koja bi trebalo da bude 20 odsto.
Prema Predlogu zakona koji je danas utvrdila Vlada Srbije budžetski deficit za sledeæu godinu planiran je u iznosu od 53 miliona dolara i on æe biti pokriven iz realnih izvora – od privatizacije, donacijama i kreditima Svetske banke i Narodne banke Jugoslavije. Govoreæi o ekonomskoj politici srpske vlade u narednoj godini ministar finansija Božidar Ðeliæ na konferenciji za novinare posebno je istakao da je od prvoklasnog znaèaja da sledeæe godine inflacija ne preðe 20 odsto. Kao zemlja mi æemo položiti ili pasti na tom ispitu obaranja inflacije. To znaèi da u pregovaranju sa sindikatima u javnim preduzeæima naša država i psihološki mora da siðe na niže inflacione grane, rekao je Ðeliæ, upozoravajuæi da ukoliko ne bude bilo discipline u tim preduzeðima Vlada æe posegnuti za zamrzavanjem zarada.
U budžetu je prvi put posle dužeg vremena predviðena i suma od 15,6 milijardi dinara za otplatu stranih dugova èime Srbija postaje normalna, punoletna i uraèunljiva zemlja, rekao je srpski premijer Zoran Ðinðiæ. Govoreæi o budžetskim rashodima Ðinðiæ je naglasio da Vlada ne namerava da prekoraèi prognozirane izdatke i to je poruka svima onima koji su korisnici budžeta da bez obzira na pritiske i štrajkove ništa neplanirano neæe moæi da se isplati iz budžeta.
Premijer Ðinðiæ je nešto ranije danas, uèestvujuæi u radu meðunarodne konferencije "Tranzicija - od izazova do moguænosti," ocenio da stanovništvo zemlje u tranziciji lakše podnosi teškoæe i žrtve kad ima viziju pristupa evropskoj zajednici. A evropski komesar za proširenje Evropske unije Ginter Ferhojgen izjavio je da je put Jugoslavije ka Evropi otvoren i bez prepreka i da æe ona u procesu tranzicije i približavanja Evropskoj uniji imati podršku te asocijacije. Ferhojgen i potpredsednik savezne vlade Miroljub Labus ocenili su da Jugoslavija ima velike izglede da posle 2004. godine postane kandidat za ulazak u Evropsku uniju.