Rezolucija Ujedinjenih nacija kojom se daje ovlašæenje za slanje trupa u Avganistan još nije dovršena, niti su u potpunosti odredjeni posebni detalji operacije, ali Britanija je veæ prihvatila ulogu vodje medjunarodnih mirovnih snaga koje æe uskoro uæi u Avganistan. Iako bi u nedelju, na dan kada privremena avganistanska vlada preuzima vlast, u Kabulu veæ trebalo da bude 200 britanskih kraljevskih marinaca, puno brojno stanje mirotvoraca na terenu bi trebalo da bude dostignuto tek sledeæeg meseca. Sekretar za odbranu Džefri Hun, juèe je Donjem domu parlamenta predstavio pojedinosti o britanskom kontingentu:
”Naš kontingent je brojno limitiran do 1500 vojnika, sa boravkom do tri meseca.“
Nekoliko nacija izrazilo je intres da preuzme vodjstvo posle tog poèetnog perioda. Govoreæi o ostalim uèesnicima u mirovnoj operaciji, Hun je rekao da je više od 12 država spremno za akciju:
”Ovo æe biti medjunarodne snage. Prerano je reæi koliko æe taèno vojnika biti, ili iz kojih æe zemalja da dodju, ali ukupno æe ih biti od 3 do 5 hiljada iz nekoliko država.“
Kljuèno obeležje multinacionalnih snaga biæe oslanjanje na amerièku vazdušnu podršku, koja æe ih prvo prebaciti u Avganistan, a potom štititi ukoliko to bude potrebno u zavisnosti od situacije. Sekretar za odbranu Hun priznao je da je misija opasna, ali je naglasio da Britanija ima moralnu odgovornost da pošalje vojsku i pomogne u stabilizovanju Avganistana:
”Svesni smo da smo preuzeli veliku odgovornost. Rat je tamo dobijen, sada moramo da obezbedimo mir.“
Britanski general major Džon MekKol komandovaæe snagama iz štaba koji æe biti smešten u Kabulu. On oèekuje da bi vojno tehnièki sporazum sa novom privremenom vladom mogao biti sklopljen odmah posle njenog preuzimanja vlasti. U tom sporazumu biæe predvidjena taèna velièina, sastav i uloga ovih stabilizacionih snaga.