Grejem Fuler je bivši funkcioner CIE, a sada viši savetnik u neprofitnoj istraživaèkoj instituciji Rand. On smatra da je Sadam Husein jedan od najgorih vladara u modernoj istoriji Bliskog istoka. U domaæim okvirima on je tiranin, a u medjunarodnim, pretnja regionalnoj stabilnosti, smatra Fuler, koji svoj stav obrazlaže èinjenicom da je Sadam ratovao protiv dve susedne muslimanske zemlje Irana i Kuvajta. Fuler istièe da bi zbog svega toga Sadam Husein trebalo da bude uklonjen sa vlasti. Pitanje je samo kada i kako?
”Mislim da bi sada bilo veoma teško i nepoželjno krenuti na Sadama Huseina direktno, te da je pre bilo kakve akcije potrebno izvršiti brojne pripreme kako diplomatske tako i politièke.“
Pripreme bi trebalo da podrazumevaju i traženje podrške od iraèkih suseda, posebno Turske, ali i Irana i Saudijske Arabije. Profesor Edmond Gareb je ekspert za studije o Kurdima na Amerièklom univezitetu, u Vašingtonu.
”Mislim da æe podrška Turske biti veom bitna. Zaista, Sjedinejnim državama biæe veoma teško da udju o ovaj region bez Turske. Ukoliko Amerika želi da vojnim putem sruši taj režim, to æe biti nemoguæe bez podrške suseda.“
Fuler objašnjava da se Turska boji da bi svrgavanje Sadama Huseina moglo da ugrozi njen integritet.
”Turska se, na primer, uvek protivila uklanjanju Sadama Huseina pošto se boji moguænosti da bi Irak mogao da se raspadne. To bi vodilo nestabilnosti u Iraku i možda stvaranju kurdske nezavisne države na severu zemlje. Turska strepi od te moguænosti pošto i sama ima nerešenih problema sa kurdskom manjinom.“
Što se tièe Irana, Fuler smatra da bi bio izazov uveriti Teheran da promena vlasti u Bagdadu ne bi bio potez protiv Irana. Fuler kaže da Iran ne želi da u Iraku vlada pro-amerièki marionetski režim. Saudijci su pak nervozni pošto bi ustanovljavanje demokratske vlade u Iraku ugrozilo reputaciju Saudijske Arabije i ostalih nedemorkatskih zemalja u toj oblasti.
Takodje se postavlja pitanje ko bi vladao Irakom u post Huseinovoj eri. Fuler veruje da je Iraèki nacionalni kongres - skraæeno INC - sa sedištem u Londonu, zainteresovan za uspostavljanje demokratskog režima. Ali kako profesor medjunarodnih odnosa sa Lihaj Univeziteta, Henri Barki ukazuje, ta organizacija nema politièku infrastrukturu u Iraku.
”Proble sa INC-om je što za sada jedino postoji u Vašingtonu i Londonu, ali ne i u Iraku. Na terenu ima nešto opozicionih šiitskih snaga, inaèe veæinom stacioniranih u Iranu, kao i kurdskih pobunjenika. Obe formacije su formalno deo INC-a, ali su se poslednjih godina dosta udaljile od njega.“
Šarif Ali Bin-Al Husein je porparol INC-a i èlan upravnog odbora. On se ne slaže sa prethodnim ocenama.
”INC je koalicija najvažnijih politièkih snaga koje se suprotstavljaju Sadamu Huseinu u Iraku i izvan njega. Mi imamo sopstvene mreže u Iraku i suprotstavljamo se režimu na više nivoa.“
U medjuvremenu iraèki zvaniènici i sami kažu da ih ne zabrinjava moguænost da Sadam Husein postane sledeæa meta amerièkog rata protiv terorizma. Jedan iraèki predstavnik u arapskoj ligi rekao je nedavno izveštaèu Glasa Amerike iz Kaira da je ta moguænost samo medijska spekulacija.