U okviru poteza koji po svemu sudeæi uklanja veliku prepreku postizanju novog sporazuma o ogranièavanju strateškog naoružanja, Bušova administracija je saopštila da prihvata da to bude zakonski obavezujuæi dokument, bilo da se radi o ugovoru ili o izvršnom sporazumu. Moskva je izražavala zabrinutost zbog ranijih izjava amerièkih funkcionera, da bi svaka strana trebalo da odluèi samo to koliko æe nuklearnih bojevih glava zadržati i da o tome obavesti drugu stranu. Jedan broj pristalica kontrole naoružanja takodje je izražavao rezerve prema takvom neobavezujuæem sporazumu. Takvo gledište iskazao je i predsedavajuæi senatskog Odbora za odnose sa inostranstvom, Džozef Bajden, tokom pretresa o predlogu budžeta za spoljne poslove, od 25 milijardi dolara, u kome je uèestvovao i državni sekretar Kolin Pauel. Pauel je pozdravio, kako je rekao, pozitivan trend u amerièko-ruskim odnosima, posle teroristièkih napada prošlog septembra, dodajuæi da æe administracija izaæi u susret zabrinutosti Moskve i pristati da sporazum bude obavezujuæi:
”U vezi sa tim što ste rekli senatore Bajden, mi zaista oèekujemo da æe ovaj sporazum, kada se dotera, biti zakonski obavezujuæi i sada ispitujemo naèine na koji bi to moglo da se uèini. To bi mogao da bude izvršni sporazum, o kome bi oba doma Kongresa možda želela da iznesu svoja mišljenja, ili bi mogao da bude ugovor. Razmatramo sa Rusijom i diskutujemo unutar administracije o tome koji bi bio najbolji naèin da se to uèini pravno obavezujuæim,“ rekao je Kolin Pauel.
Dve strane su u naèelu pristale da smanje svoje nuklearne arsenale od sadašnjih oko 6 hiljada bojevih glava sa svake strane, na oko 1700, odnosno 2200, tokom narednih deset godina. Bušova administracija je iznela želju da neke od bojevih glava povuèenih iz upotrebe zadrži u rezervi, što je odbaèeno od strane Moskve koja želi da se sve povuèene glave unište. Sekretar Pauel je rekao èlanovima odbora da Bela kuæa još uvek podržava ideju o rezervnim bojevim glavama, ali da takodje podržava iste stroge propise verifikacije i transparentnosti, kakvi su primenjivani u ranijim amerièko-sovjetskim sporazumima o smanjenju napružanja. Ruska i amerièka delegacija sastale su se prošle nedelje u Vašingtonu da bi položile temelje sporazumu za koji se Moskva nada da bi ga predsednici Džordž Buš i Vladimir Putin mogli potpisati tokom iduæeg samita, u maju.