Da æe saradnja Jugoslavije sa Haškim tribunalom biti dogovorena do kraja ovog meseca dogovoreno je na nedavnom sastanku najviših jugoslovenskih i srpskih zvaniènika, potvrdio je novinarima predsednik Veæa graðana Savezne skupštine Dragoljub Miæunoviæ i otkrio da su tom sastanku prisustvovali jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica, srpski premijer Zoran Ðinðiæ, šef Koordinacionog centra za Kosovo Nebojša Èoviæ, republièki ministar policije Dušan Mihajloviæ, šef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanoviæ i savezni vicepremijer Miroljub Labus. Svi smo saglasni da pitanje saradnje sa Haškim tribunalom treba da bude regulisano ili usvajanjem zakona ili direktnom primenom statuta tog suda, a najbolje bi bilo da se neki od optuženih sami jave i odu u Hag, rekao je Miæunoviæ. Haški tribunal je, inaèe, prema istraživanjima javnog mnjenja agencije Stratedžik marketing, jedina meðunarodna institucija kojoj u jugoslovenskoj javnosti nije porastao ugled. Èak i odnos prema NATO paktu manje je negativan nego što je to bilo u prošlosti. Direktor ove marketinške agencije Srðan Bogosavljeviæ tim povodom kaže da najizrazitije stabilan stav javnog mnjenja o Hagu jeste da je tribunal pristrasan i da je na štetu Srba. Ono što se polako menja je odnos prema saradnji – nije da ga volimo, ali shvatamo da je saradnja nužnost, rekao je Bogosavljeviæ.
Optereæena pritiskom meðunarodne zajednice oko saradnje sa Hagom i odnosima unutar vladajuæe koalicije, politièka elita u Beogradu nije se bavila pregovorima Crne Gore i Evropske unije oko buduænosti jugoslovenske federacije. Predsednik Politièkog saveta Demohrišæanske stranke Srbije Milan St. Protiæ ocenio je da bi visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana mogao da predloži privremeno rešenje za jugoslovensku federaciju koje bi bilo ogranièeno na tri godine. U tom provizorijumu odluke bi donosile vlade Srbije i Crne Gore, a Evropska unija bi posredovala, ukoliko bi se vlade sporile oko nekih rešenja, rekao je Protiæ napominjuæi da ukoliko crnogorski predsednik Ðukanoviæ pristane na provizorijum i ukoliko on ne bi funkcionisao, Evropska unija bi posle tri godine podržala referendum u Crnoj Gori.
Èlan ekspertskog tima vlasti u Beogradu u pregovorima o buduænosti jugoslovenske federacije Zoran Lutovac smatra, meðutim, da još ima prostora za pomeranje stavova o buduæim odnosima Srbije i Crne Gore. Težnja Beograda i Podgorice za ulazak u Evropsku uniju je taèka spajanja dve platforme oko buduæih odnosa i ujedno obaveza Srbije i Crne Gore da poštuju osnovne vrednosti i ciljeve Evropske unije – pravnu državu i demokratske procese, rekao je Lutovac. Ono što Evropska unija želi, kaže Lutovac, je izbegavanje eventualnog sleda jednostranih poteza, pre svega u Crnoj Gori, pa tako referendum koji nije donet u saglasnosti kljuènih politièkih aktera samo komplikuje situaciju, a ne rešava probleme.