Na sastanku, koji je sazvao predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica, uèestvovali su predsednik Veæa graðana Savezne skupštine Dragoljub Miæunoviæ, savezni premijer Dragiša Pešiæ, federalni vicepremijer Miroljub Labus, premijer Srbije Zoran Ðinðiæ, srpski ministar policije ušan Mihajloviæ, predsednik Socijalistièke narodne partije Predrag Bulatoviæ, predsednik Srpske narodne stranke Božidar Bojoviæ i predsednik Narodne stranke Dragan Šoch. Iz kabineta jugoslovenskog predsednika kratko je saopšteno da je razmotren dosadašnji tok razgovora o preureðenju odnosa u federaciji i da utvrðeni elementi za dalje razgovore, koji treba da dovedu do rešenja kojim bi se uvažili i zaštitili interesi obeju federalnih jedinica u funkcionalnoj zajednièkoj državi.
Federalni vicepremijer Miroljub Labus rekao je da je na sastanku DOS-a i koalicionog partnera iz Crne Gore data podrška formiranju razumne države koja æe biti funkcionalna i koja æe poštovati vitalne interese Srbije i Crne Gore.
Lider Narodne stranke Dragan Šoæ je naveo da zajednièka država treba da ostane, da bude funkcionalna i kao takva sposobna da uðe u Evropsku uniju, kao i da se otvori maksimalan prostor za Srbiju i Crnu Goru koliko je to u okviru te funkcionalnosti moguæe.
Dragoljub Miæunoviæ izjavio je novinarima u Palati federacije da æe predsednik Koštunica, premijer Srbije Ðinðiæ i potpredsednik Savezne vlade Labus prezentovati tu strategiju narednih dana visokom predstavniku Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijeru Solani i najavio da sutra u Beograd dolaze Solanini savetnici. On je rekao da æe se u pregovorima o redefinisanju odnosa u federaciji insistirati na èetiri do pet elemenata - ekonomskim vezama, carini, tržištu i jednoj stolici u Ujedinjenim nacijama.
Miæunoviæ je rekao da je na sastanku bilo reèi i o usvajanju zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, te da æe definitvna odluka biti doneta u ponedeljak. Najavljujuæi da æe ekspertska grupa DOS-a sutra nastaviti rad po pitanju saradnje sa tim sudom, on je rekao da postoje tri verzije regulisanja te saradnje. Prva verzija je da postoji savezni zakon koji podrazumeva izruèenje, druga da postoji okvirni savezni zakon, a da izruèenje regulišu republike, a treæa podrazumeva direktno izruèenje primenom Statuta Haškog suda, rekao je Miæunoviæ. On je izbegao da odgovori da li su predstavnici crnogorske koalicije prihvatili predlog da savezni zakon podrzumeva izruèenje jugoslovenskih državljana.
Lider Socijalistièke narodne partije Predrag Bulatoviæ rekao je da je za njegovu stranku najprihvatljivije rešenje da se na federalnom nivou donese okvirni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, a da republièkim propisima bude regulisano izruèenje optuženih za ratne zloèine.