Skoro tri godine nakon što su snage NATO-a stale na put progonima albanske veæine od strane tadašnjeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševiæa, kosovski Albanci su preduzeli važan korak ka samoupravi. Skupštinsko glasanje je obavljeno posle sporazuma tri glavne albanske stranke prošle nedelje, èime je okonèan višemeseèni zastoj.
Ibrahim Rugova je književni kritièar koji voli da ga se naziva “Balkanskim Gandijem“ zbog nenasilnog otpora gušenju Albanaca od strane srpskih i jugoslovenskih vlasti. Rugova je izabran za predsednika posle tri pokušaja skupštinskih poslanika da osnuju novu vladu. Dobio je osamdeset osam od sto dvadeset glasova. Tri poslanika su glasala protiv njega, a petnaest se uzdržalo od glasanja.
Veæina kosovskih Albanaca vidi osnivanje nove vlade kao korak ka eventualnoj nezavisnosti Kosova. Medjutim administrator Ujedinjenih nacija Mihael Štajner ima pravo veta na svaku odluku skupštine, kojoj se ne dozvoljava èak ni da diskutuje o konaènom statusu Kosova. Medjunarodna zajednica veæ dugo vremena ukazuje da je njen cilj da stvori multietnièko društo na Kosovu. Srpska manjina na Kosovu želi da ta pokrajina Srbije ostane u sastavu Jugoslavije. Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove je dobio èetrdeset sedam poslanièkih mesta na skupštinskim izborima u novembru prošle godine, što nije bilo dovoljno da vlada sam.
Prema sporazumu postignutom prošle nedelje, Demokratski savez Kosova æe deliti vlast sa dve albanske stranke koju predvode bivši gerilici -- sa Demokratskom partijom Kosova i Alijansom za buduænost Kosova. Premijer Bajram Redžepi, po profesiji hirurg, služio je kao poljski lekar u redovima gerilaca. Posle kosovskog rata, postao je gradonaèelnik Kosovske Mitrovice. Redžepi æe predvoditi desetoèlanu vladu sastavljenu od predstavnika sve tri albanske stranke i po jednog predstavnika manjinskih Srba i koalicije nesrpskih manjina.