Kineski funkcioneri su jedva skrivali bes kada su procurele vesti da je Pentagon u procesu revizije nuklearne strategije, koja bi sada mogla da obuhvati i moguænost upotrebe nuklearnog oružja protiv Kine, ako bi ona zaratila sa Tajvanom. Peking kaže da je time prekršeno obeæanje Sjedinjenih Država i Kine da svoja oružja za masovna uništavanja neæe usmeravati na uzajamne ciljeve i da stoga zahteva objašnjenje. Kineski gnev je poèeo da kipi kada je tajvanskom ministru odbrane dozvoljeno da se sastane sa najvišim funkcionerima amerièke odbrane, tokom jednog skupa amerièkih proizvodjaèa ratne opreme, prošle nedelje, na Floridi. Struènjak za kineska pitanja na Hamilton koledžu, Èeng Li, kaže da Kina posmatra sve bliže odnose izmedju Tajvana i Vašingtona kao istinsku opasnost:
”To je krupan korak u amerièko-tajvanskim odnosima i zbog toga Kinezi podižu toliku buku.“
Sastanak na Floridi predstavljao je kontakt na najvišem nivou izmedju Tajvana i Sjedinjenih Država u poslednje dve decenije, a njemu je prethodilo nekoliko poteza Bušove administracije u smislu jaèanja veza izmedju Vašingtona i Tajvana. Buš je odobrio najobimniju prodaju oružja toj ostrvskoj zemlji za poslednjih nekoliko godina i rekao da bi Sjedinjene Države uèinile - kako se izrazio - ”sve što je potrebno“ da odbrane Tajvan od neisprovociranog napada.
U subotu, kineski funkcioneri su pozvali amerièkog ambasadora u Ministarstvo inostranih poslova da bi mu uruèili oštro sroèenu notu. Kineski struènjak u korporaciji Rend, Džejms Malvenon, kaže da prava poruka glasi da Sjedinjene Države ne bi trebalo da posmatraju kinesku saradnju na polju borbe protiv terorizma za nešto što se samo po sebi podrazumeva. Profesor Malvenon kaže kako su neki amerièki zvaniènici pogrešno smatrali da æe Kina biti uplašena amerièkom moæi prikazanom u Avganistanu i ustuknuti u konfrontacijama oko kljuènih pitanja, kao što je Tajvan:
”To je samo hitac upozorenja kojim se podseæaju te amerièke politièke snage da u stvari još uvek imamo neka vrlo ozbiljna razmimoilaženja sa Kinezima i da moramo da uzimamo njihove nacionalne bezbednosne interese u obzir, ako želimo da održimo pozitivne odnose.“
Analitièar kineskih poslova Kris MekNeli, iz Centra istok-zapad, na Havajima, kaže da je Kina pripremila niz sve snažnijih akcija koje bi mogla da primeni u pokušaju da ubedi Vašington da se suviše ne približava Tajvanu i da se sa više poštovanja ophodi prema Pekingu. Profesor MekNeli kaže da bi Kina mogla da otkaže planirane posete kineskih ratnih brodova Sjedinjenim Državama, što bi poremetilo amerièke pokušaje da uspostave bolje odnose izmedju oružanih snaga dve zemlje.
Vašington bi želeo da obezbedi bolju saradnju Kineza u nastojanjima da zaustavi širenje savremene vojne tehnologije, da izgradi èvršæe veze u oblasti borbe sa kriminalom, kao i u ophodjenju prema teško naoružanoj i neopredvidivoj vladi Severne Koreje. Profesor MekNeli kaže da bi ta nastojanja mogla biti ugrožena ako zategnutost u uzajamnim odnosima uskoro ne popusti.