Struènjaci ne znaju sasvim pouzdano da li je topljenje leda ovolikih razmera dokaz globalnog zagrevanja ili je izazvano lokalnim poveæanjem temperature. Ali odvajanje èitavog ledenog poluostrva od jednog dela Južnog pola privuklo je veliku pažnju. Poznata kao ”Ploèa Larsen Be,“ ova gromada se raspala na manje komade koji su nastavili da plutaju. Lara Hansen je viši klimatolog u ekološkoj organizaciji Svetski prirodni fond:
”Ovakvi dogadjaji omoguæavaju najširem stanovništvu da usmeri pažnju na pojave kojima mi, nauènici, stalno prisustvujemo. Ali, topljenje i odvajanje sante leda velièine amerièke države Rod Ajlend nije svakidašnja pojava. To nisu oèekivali ni nauènici koji posmatraju takve dogadjaje.“
Struènjaci kažu da je odlamanje ”Ploèe Larsen Be“ izazvano neobiènim trendom poveæanja temperature u tom regionu, koje je poèelo pre 50 godina. Na tom antarktièkom poluostrvu, proseèno godišnje poveæanje temperature iznosi oko dva i po stepena Celzijusa. Majkl Openhajmer je profesor geofizike na univerzitetu Prinston, u Nju Džersiju:
”Kao posledica tog zagrevanja, ledene ploèe koje se jednim krajem oslanjaju na kopno dok im drugi pluta u moru, postepeno se tope jer letnje temperature prevazilaze taèku topljenja leda. Na pojedinim mestima stvaraju se bare, èija voda kroz šupljine i pukotine prodire u dubinu. Ono što iznenadjuje i uznemiruje jeste to koliko brzo se ova ogromna masa leda odvojila - za jedva mesec dana.“
U jednom trenutku, od ostatka ledene mase odvojila se gromada koja je postojala oko 10 hiljada godina. Nauènici kažu da njeno odvajanje ipak neæe dovesti do porasta nivoa mora, jer je taj led veæ plutao u vodi. Ali profesor Openhajmer kaže da dogadjaj sa ”Ploèom Larsen Be“ upozorava na to da bi se slièno moglo dogoditi sa drugim ploèama, južno od nje:
”Ledene ploèe na zapadnom Antarktiku granièe se sa ledenom masom koja leži na kopnu. Odavno veæ postoji strahovanje da bi, ako dodje do topljenja leda na kopnu, to moglo da dovede do njegovog klizanja u okean, što bi znatno podiglo nivo svetskih mora. Ako bi èitav zapadni Antarktik pao u more, nivo mora u svetu porastao bi za pet metara, što bi uništilo život u priobalju.“
Temperatura južno od Ploèe Larsen Be znatno je hladnija pa nauènici smatraju da bi za topljenje leda u tom podruèju trebalo na desetine hiljada godina. Ali oni dodaju da, ako je topljenje Ploèe Larsen Be izazvano globalnim zagrevanjem, onda to predstavlja primer za to kako bi oslobadjanje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte moglo da utièe na prirodu kroz desetak hiljada godina.