Posle toga poslanici Demokratske stranke Srbije napustili su sednicu izjavivši da æe se vratiti tek kada se bude glasalo o sporazumu. Potpredsednik te partije Dragan Maršiæanin tim povodom je izjavio da današnja zabrana obraæanja predsednika Jugoslavije Narodnoj skupštini, na èiju sednicu je pozvan, predstavlja ”dogaðaj od istorijskog znaèaja koji æe pokazati sa kakvim se nedemokratskim poretkom još suoèavamo.“ Poslanike opozicione Stranke srpskog jedinstva Koštunièino pismo podseæa na nekadašnja Titova pisma, a za radikale je èitanje predsednikovog pisma predstavljalo omalovažavanje Parlamenta. Poslanike su zatim srpski premijer Zoran Ðinðiæ i potpredsednik savezne valde Miroljub Labus pozvali da prihvate sporazum o polaznim osnovama za preureðenje odnosa Srbije i Crne Gore. Ðinðiæ je u ekspozeu rekao da je sporazum jedino realistièno rešenje i da se njime zaustavlja nekontrolisani proces raspada kojem prisustvujemo veæ 12 godina. ”Mi moramo da budemo svesni da je naša zemlja pred velikim rizikom dezintegracije, moramo negde da poènemo da zaustavljamo tu dezintegraciju i bar privremeno negde moramo da stavimo taèku,“ rekao je premijer Ðinðiæ.
Potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus ocenio je da dogovorenim rešenjem nijedna od strana nije zadovoljna i potom objasnio šta bi se dogodilo da sporazum nije potpisan. ”Bio bi razlaz, a onda bi se desilo da se Kosovo odvoji, da imamo reke izbeglica, da se otvore pitanja drugih regiona: šta je sa svojinom ljudi u Crnoj Gori, hoæe li Crnogorci da ostanu u Srbiji, kakva æe trgovina da bude, postavlja se pitanje Republike Srpske,...“ rekao je Labus.
Srpski ministar pravde Vladan Batiæ izjasnio se protiv sporazuma o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore i optužio predsednika Koštunicu da je pristajuæi na taj dokument privatizovao državnu politiku.
Skupština Srbije prekinula je rad zbog nedostatka kvoruma, a rasprava o sporazumu biæe nastavljena sutra.
Inaèe, iz politièkih izvora u Beogradu može se èuti da su u toku konsultacije koalicionih partnera o donošenju saveznog zakona o saradnji sa Haškim tribunalom i optimistièka oèekivanja da æe takav zakon uskoro biti donet. Srpski premijer Zoran Ðinðiæ nije iskljuèio moguænost da saradnja sa Haškim sudom uskoro bude ureðena saveznim zakonom i dodao da to zavisi od crnogorske Socijalistièke narodne partije. Napominjuæi da je taj zakon jedino i moguæ na saveznom nivou, Ðinðiæ je rekao da misli da je predsednik Veæa graðana savezne Skupštine Dragoljub Miæunoviæ razgovarao sa jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Koštunicom i predsednikom Socijalistièke narodne partije Predragom Bulatoviæem. ”Ako bi oni bili spremni, možemo veæ danas u to da krenemo. Ako nije moguæe, izabraæemo drugo ili treæe rešenje,“ rekao je Ðinðiæ. ”Mi se ne solidarišemo na sa jednim èovekom ako je okrivljen za ratne zloèine i ne smatramo da on treba da ima neka specijalna prava i da posebno treba voditi raèuna o njegovom ljudskom dostojanstvu. Dok se to ne kaže javno, mi æemo kao zemlja biti pod sumnjom i to nije nekako ni u našoj politièkoj javnosti i meðu strankama bilo shvaæeno,“ rekao je Ðinðiæ.
U okviru drugog razvoja dogadjaja, šef meðunarodne civilne misije na Kosovu Mihael Štajner razgovarao je u Beogradu sa najvišim srpskim i jugoslovenskim zvaniènicima. Štajner i predstavnici Koordinacionog centra za Kosovo potpisali su sporazum o premeštanju zatvorenika Srba iz kosovskih u zatvore u užoj Srbiji. Šef ovog centra Nebojša Èoviæ izrazio je zadovoljstvo rezultatima sastanka sa Štajnerom, kome je prisustvovao i jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica. Prema Èoviæevim reèima na sastanku se razgovaralo i o uslovima za ulazak poslanika srpske koalicije "Povratak" u Vladu Kosova. ”Ono što je za nas kljuèno u ovoj godini, jeste povratak svih raseljenih lica koja to žele, obezbeðivanje uslova za taj povratak i normalizaciju života na Kosovu,“ rekao je Èoviæ.
Šef UNMIK-a Mihael Štajner izjavio je na konferenciji za novinare da je predsedniku Koštunici predložio formiranje funkcije meðuministarskog koordinatora za povratak, u okviru Vlade Kosova, koji bi imao rang ministra. ”Drugi predlog je da u mojoj kancelariji stvorim mesto višeg savetnika za povratak,“ rekao je Štajner .