Posle pola veka neprestanog gubljenja èitalaca, vlasnici listova su se ponadali da æe ih privuæi besplatnim vestima objavljenim na internetu, a da æe troškove za to pokriti reklamama. Delimièno, to je funkcionisalo. Broj èitalaca jeste skoèio, ali oglašivaèi su oklevali jer nisu hteli da plaæaju za reklame kojima je trebalo dugo da se pojave na ekranu i koje nisu izgledale tako dobro kao one štampane u novinama. Da bi nadoknadili troškove neki listovi su poèeli da naplaæuju pretplatu za pristup vestima na internetu.... i time izazvali pad broja èitalaca. predsednik konsultantske firme Didžital deliverans, kaže da èitaoci oèekuju da vesti na internetu budu besplatne:
”Kao prvo, oni neæe da plaæaju za to jer ne moraju da plaæaju,“ kaže Vin Krozbi. ”Internet je postao globalni kiosk za štampu. Ako jedan list poène da naplaæuje, èitaoci jednostavno predju na neki drugi list. Internet je veoma snažan u izjednaèavanju moguænosti.“
Kao rezultat toga, besplatne vesti su postale standard. Ali, internet izdanja se razlikuju od štampanih novina i po tome što objavljuju samo najvažnije èlanke. Za one èitaoce koji žele da na ekranu svog kompjutera vide preslikane stranice - baš onakve kakve mogu da kupe na kiosku - neki listovi su uveli takozvane ”elektronske novine,“ koje mogu da se dobiju samo putem pretplate. Skot Hikin-Kenedi, potpredsednik Njujork tajmsa, kaže da su elektronske novine za ljude koji su stalno u pokretu:
”One su za ljude koji žele da èitaju Njujork tajms kao novine, bilo gde u svetu, gde ne mogu tako lako da dodju do njih,“ kaže Skot Hikin-Kenedi. ”Znamo za mnoge biznismene u svetu koji ne mogu lako da svakog jutra nabave Njujork tajms i zato se pretplaæuju na elektronsku verziju, koju dobijaju preko kompjutera.“
Pretplatnici, kao što je profesor prava iz Luizijane, Majkl MekOuli, tvrde da, kada jednom nauèite da se snalazite sa softverom, èitanje elektronskih novina postaje lakše od èitanja štampanih novina:
”Kada nauèite komande lako možete da prelazite sa stranice na stranicu,“ kaže on. ”Možete da poveæavate ili smanjujete slova, da štampate šta želite... Svakog jutra jedva èekam da proèitam svoje novine u kompjuteru.“
Elektronske novine imaju fotografije u boji, ne prljaju vam prste štamparskom bojom, ne optereæuju vas gomilom papira... ali im nedostaje jedna znaèajna osobina koja je dostupna èitaocima elektronskih vesti: a to su linkovi sa internet adresama na kojima možete da nadjete dodatne informacije o istoj temi. Ali pretplatnik Entoni Ajovajn kaže da mu to nije toliko važno koliko èinjenica da pretplatnièka verzija izgleda potpuno isto kao ona štampana:
”Izgled stranice pruža vam mnogo više u elektronskom izdanju,“ tvrdi Ajovajn. ”Tajms ponekad u svojim internet vestima stavi u vrh stranice neku reportažu koja vam se ne èini tako važnom. Kada èitate elektronsku verziju, kada prolazite kroz svoje omiljene rubrike, imate oseæaj da èitate svoje novine.“
Niko za sada ne oèekuje da æe se broj pretplatnika na elektronska izdanja približiti broju pretplatnika na štampana izdanja. Ali novi format je tu i on nudi zaposlenim èitaocima u pokretu oseæaj da svoj omiljeni list mogu da èitaju bilo gde i bilo kada.