Na pitanje da li æe svedoèiti protiv Slobodana Miloševiæa, Ojdaniæ je na beogradskom aerodromu ponovio odgovor od prethodne veèeri kada je rekao da neæe, i da neima šta da kaže protiv Miloševiæa. Pre ulaska u avion Ojdaniæ je izjavio da oèekuje garancije savezne i republièke vlade na osnovu kojih bi bio pušten da se brani sa slobode, jer su se oni na to obavezali, a kako æe biti zavisi od stava Haškog tribunala. Predsednik Saveznog ustavnog suda Momèilo Grubaè izjavio je da æe taj sud odluèiti o eventualnoj obustavi sprovoðenja Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom tek kada bude uhapšen prvi jugoslovenski državljanin koji je optužen pred Tribunalom. Saveznom ustavnom sudu do sada su dostavljena èetiri zahteva za ocenu ustavnosti Zakona o saradnji Jugoslavije sa Haškim sudom. Osim ispitivanja ustavne zakonitosti, neki podnosioci zahteva traže da Ustavni sud do donošenja konaène odluke obustavi primenu Zakona o saradnji sa Hagom.
Dragoljub Ojdaniæ, meðutim, nije otišao u Hag, prema tumaèenju Grubaèa, na osnovu primene akta državnog organa, nego po njegovoj slobodnoj volji i zato se taj odlazak ne može tretirati kao ispunjenje pretpostavke za odluèivanje o suspenziji nekog pojdinaènog akta.
Inaèe, savezno Ministarstvo pravde nije dostavilo Okružnom sudu zahtev za predaju lica protiv kojih je Haški tribunal podigao optužnice. Ministarstvo je dostavilo samo naloge za hapšenje i optužnice, ali ne i zahteve Haškog tribunala. U Okružnom sudu formirani su predmeti po 18 optužnica, meðu kojima je i ona protiv predsednika Srbije Milana Milutinoviæa, i dodeljeni po redosledu sudijama u istražnom odeljenju.
Federalna vlada odluèila je da poène proceduru za pristupanje Jugoslavije programu Partnerstvo za mir. Pristupanje Partnerstvu za mir je u punoj saglasnosti sa spoljnopolitièkim prioritetima i treba da doprinese približavanju zemlje savremenim evropskim integracionim procesima, ocenila je Savezna vlada koja je i ovlastila ministra za inostrane poslove Gorana Svilanoviæa da obavesti oba veæa Savezne skupštine o toj odluci i da uputi pismo generalnom sekretaru NATO pakta o namerama kojima se zapoèinje proces pristupanja Jugoslavije Partnerstvu za mir.
I dok s jedne strane otvara procese integracije, zvanièni Beograd teško uspostavlja kooperativne i integrativne procese sa Albancima na Kosovu. Najnovija ideja o stvaranju nacionalno èistih entiteta u južnoj pokrajini još je bez zvaniènih tumaèenja, a tim povodom politièki analitièar i saradnik Instituta društvenih nauka Zoran Lutovac kaže da je to pokušaj da se pomoæu dva entiteta obezbedi najpovoljniji pravni okvir koji bi omoguæio da se ostvare ljudska prava nealbanaca i da se na drugoj strani ne ugrožavaju interesi veæinskog albanskog stanovništva.