Dokazi da je pre više miliona godina Mars bio toplija planeta, kojom je tekla voda, jasno se oèitavaju u geološkim formacijama kao što su doline, useci i kanali koje je ta voda prosekla. Ali kuda je voda otekla? Amerièka svemirska sonda Odisej, koja je do planete stigla prošlog oktobra, pružila je bar deo objašnjenja. Njeni instrumenti detektovali su znatno prisustvo vodonika do dubine od jednog metra ispod gole površine planete. Nauènik sa Univerziteta države Arizone, Pol Bojnton, kaže da su ti signali jasni i nedvosmisleni. Bojnton je vodeæi autor jednog od tri nauèna izveštaja koje su amerièki i ruski nauènici objavili u èasopisu ”Nauka:“
”Nema nikakve sumnje da postoje veoma visoke koncentracije zaledjene vode, odmah ispod površine.“
Jedan od njegovih saradnika, Vilijam Feldman iz Nacionalne laboratorije amerièkog Sekretarijata za energetiku, u Los Alamosu, kaže da je kolièina otkrivene vode bar dva puta veæa od velikog jezera Mièigen, na severu Sjedinjenih Država, i da æe biti lako dostupna buduæim automatskim i ljudskim istraživaèkim posadama. Kolièina vode je ogromna, kaže on. Ima je dovoljno da podrži mnoge ljudske aktivnosti i lako je dostupna. Instrumenti na sondi Odisej mogu da prodru do dubine od samo jedan metar, pa astronom sa univerziteta Kornel, Džim Bel, nagadja da su oni otkrili samo vrh ledenog brega:
”Ako ima leda, voda je prodrla kroz taj prvi sloj i verovatno je ima mnogo dublje nego što sada možemo da otkrijemo. Nagadja se da je sloj leda debeo nekoliko metara, možda i nekoliko desetina metara, a možda i mnogo više.“
Nauènici kažu da bi za utvrdjivanje stvarne debljine leda bilo potrebno obaviti bušenja ili merenja pomoæu radara. Amerièka svemirska agencija NASA planira takvu misiju za kasnije ove decenije. Ali Vilijam Fridman iz nacionalne laboratorije u Los Alamosu kaže da pronalazak vode još uvek ne objašnjava kako je ona dospela tu i zašto je više nema na površini:
”Ima mnogo naèina na koje je Mars mogao da izgubi vodu na površini. Pitanje je, koliko je vode bilo u poèetku, koliko je ostalo i koliko brzo se ona oslobadjala u atmosferu? Ima strašno mnogo geofizièkih pitanja o razvoju Marsa koja su zarobljena u tim vodenim zalihama.“
Potraga za vodom je samo jedan od zadataka marsovske sonde Odisej. Sonda ima instrumente koji mere prisustvo drugih minerala i hemijskih elemenata na površini crvene planete.