Dž.L.: Ta odluka znaèi da se medjunarodna zajednica u veæoj meri oslanja na lokalne politièare, stranke i institucije. Ali, to svakako ne znaèi da se SAD ili NATO pripremaju da potpuno napuste taj region.
B.M.: Tokom predizborne kampanje, predsednik Džordž Buš je obeèao da æe povuæi amerièke trupe sa Balkana. Da li ta najava predstavlja poèetak tog procesa?
Dž.L.: Tokom predsednièke kampanje, kao i mnogih drugih, davane su izjave koje zvuèe kao obeæanja, ali mogu da kažem da je administracija predsednika Buša preispitivala svoju angažovanost ne samo na Balkanu, veæ i drugde, èak i pre 11. septembra. Adminsitracija verovatno smatra da postoje prioritetna pitanja, ali u svakom sluèaju treba imati u vidu èesto ponavljanu izjavu amerièkog državnog sekretara Kolina Pauela, datu pre više od godinu dana, u govoru pred saveznicima u NATO-u, ”na Balkan smo došli zajedno i otiæi æemo zajedno”.
B.M.: Da li sadašnje saopštenje NATO-a, i ranije amerièko, nagoveštavaju potrebu veæe evropske angažovanosti u tom regionu?
Dž.L.: Govor predsednika Buša tokom predsednièke kampanje pre par godina svakako ukazuje na tu moguænost. Što se tièe Kosova i Bosne i Hercegovine, to je zajednièki poduvhat. U Pragu æe se u novembru održati konferencija NATO-a posveæena proširenju Severnoatlanskog saveza. Evropljani ne bi trebalo da pretpostavljaju da se Bušova adminsitracija udaljuje od NATO-a, ili od angažovanosti na balkanskom podruèju, s obzirom na situaciju i moguæu aktivnost u Iraku, koja je po savetu Sekretarijata za odbranu zamrznuta. Treba se koncentrisati na ono sto NATO èini u Evropi i na nastojanja na proširenju saveza, imajuæi u vidu situaciju na jugoistoku Evrope.
B.M.: I na kraju, pomenuli ste da medjunarodna zajednica nastoji da prebaci veæi deo obaveza na lokalni nivo. Da li je u svetlu toga važno brzo sprovesti u delo beogradski sporazum o redefinisanim odnosima izmedju Srbije i Crne Gore?
Dž.L.: Tu mogu da ponudim pozitivniji odgovor. Beogradski sporazum je dokument èiji pokrovitelj je Evropska unija, koji nema za cilj da se dve strane u naredne tri godine pripremaju za razdvajanje, veæ da sprovode harmonizaciju medjusobnih odnosa. Takva zajednica bi omoguæila brzo uèlanjenje u Evorpsku uniju, što je od presudne važnosti. U tom regionu se veæ sklapaju sporazumi o slobodnoj trgovini izmedju raznih zemalja, ukljuèujuæi zemlje naslednice bivše Jugoslavije. To je deo istog procesa. Ljudi oèekuju ohrabrujuæi trend i ono u èemu se svi slažu jeste potreba razvijanja slobodne regionalne trgovine i što brže uèlanjenje u Evropsku uniju.