Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica izrazio je nezadovoljstvo što se predsednièki izbori u Srbiji najavljuju po sadašnjem republièkom ustavu i istakao da ih treba organizovati posle usvajanja novog ustava. DOS je propusito priliku i ujedno prekršio prošlogodišnju odluku da se hitno pristupi izradi novog Ustava Srbije a suštinske reforme nisu moguæe bez njegovog usvajaja, ocenio je Koštunica. Tim povodom srpski premijer Zoran Ðinðiæ kaže da mandat sadašnjem predsedniku istièe krajem ove godine i malo je verovatno da do tada bude usvojen novi ustav pa samim tim i da mogu biti održani predsednièki izbori po novom ustavu.
Premijeru Ðinðiæu i njegovom ministru pravde Vladanu Batiæu 109 sudija beogradskog Okružnog suda uputili su otvoreno pismo u kome ih kritikuju u vezi sa promenama u pravosuðu i traže izvinjenje premijera zbog uvreda na raèun rada suda. Predsednica Okružnog suda Vida Petroviæ-Škero izjavila je da se u pismu podseæa da izvršna vlast ne sme da se meša u rad sudske vlasti i istakla da je pismo napisano zbog neovlašæene kontrole suda, zbog najavljene lustracije i nametanja prioriteta uzvršne vlasti. Vida Petroviæ Škero naglasila je da ni na nju, niti na bilo kog sudiju nije vršen nikakav pritisak od strane vlasti za pojedine predmete, ali da postoji opšti pritisak koje se ogleda u zahtevima ministra Batiæa i zatim istakla da ako nekakav ministar, guverner banke ili predsednik vlade kažu da je neko kriv i da æe biti osuðen, to onda jeste pritisak na rad suda.
Ministar pravde Vladan Batiæ rekao je da se izvršna vlast ne meša u sudske poslove. Ni jedna presuda protiv ljudi bliskih režimu Slobodana Miloševiæa nije doneta i da je iz pritvora pušteno osam najokorelijih ubica u ovoj zemlji. ”Onda sve prièe padaju u vodu,“ rekao je Batiæ.
Beogradski centar za ljudska prava ocenio je kao opravdano zalaganje Vlade Srbije za personalne promene i drugaèiji naèin rada sudova, ali je protestovao zbog naèina na koji su to zalaganje izneli premijer Ðinðiæ i ministar Batiæ.
A Vlada u senci Demokratske stranke Srbije ocenila je da je u ovom trenutku uspostavljanje vladavine prava potrebnije od finansijskih priliva iz inostranstva. Premijer te vlade Dragan Maršiæanin najavio je za tri nedelje njen program sa konkretnim predlozima i merama za sve oblasti i istakao da je vlada u senci dužna da kritièki odnos prema aktuelnoj vladi temelji na argumentima i èinjenicama, kao što je i dužna da ponudi bolja rešenja od onih koje osporava.
O srpskoj vladi i reformskom kursu vlasti u Beogradu nešto lepše mišljenje ima potpredsednik Svetske banke za centralnoistoènu Evropu Johanes Lin koji je potpisujuæi kredit te banke Jugoislaviji od 6,7 miliona dolara za modernizaciju carinske službe istakao da je srpska vlada za godinu dana zaustavila trend desetogodišnjeg propadanja i da æe Svetska banka ne samo finansijski nego i novim donatorskim konferencijama podržavati vladine reforme.
Inaèe, na konferenciji u Beogradu koju je organizovala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju najavljeno da æe neke sluèajeve procesuiranja ratnih zloèina preuzeti domaæe pravosuðe.
Zamenik glavnog tužioca Haškog tribunala Grejem Bluit na konferenciji o suðenjima za ratne zloèine zauzeo se za osnivanje posebnog tužilaštva u Srbiji koje bi bilo zaduženo za ispitivanje zloèina koje su graðani Srbije poèinili u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
Šef misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Jugoslaviji Stefano Sanino istakao je da sudovi moraju biti spremni da se uskoro suoèe sa obavezom procesuiranja ratnih zloèina i ponudio pomoæ OEBS-a u pripremi sudija, tužilaca i branilaca.
Šef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanoviæ je na istoj konferenciji ocenio da sudovi u Srbiji mogu da sude ratne zloèine, ali da im je potrebna podrška društva i administracije da bi bili zaštiæeni od pritisaka i u kojoj poèinioci ratnih zloèina neæe biti tretirani kao nacionalni heroji.
I srpski premijer Zoran Ðinðiæ smatra da Haški sud neæe prepustiti nego zahtevati da Jugoslavija sudi pojedincima osumnjièenim za ratne zloèine. Mi imamo probleme sa pravosuðem i meðunarodna javnost to jasno vidi, rekao je Ðinðiæ. Nema dokaza o efikasnosti našeg pravosuða ni na menje osetljivim pitanjima i ne može mu se poveriti odgovornost da vodi te procese, što onda našu zemlju košta meðunarodnog kredibiliteta, ocenio je Ðinðiæ.