Ojaèani zid i elektrificirana ograda veæ omedjavaju naselje Bat Hefer, na severu Izraela, gde služe kao zaštita izmedju Izraelaca i Palestinaca u gradu Tulkaremu, na drugoj strani takozvane ”zelene linije,“ koja deli Izrael od palestinskih teritorija osvojenih u arapsko-izraelskom ratu 1967. godine. Posle više od godinu i po dana samoubilaèkih napada, pucnjave iz vozila u pokretu, putnih zaseda i minobacaèkih granata Izraelci kažu da su zidovi i ograde možda jedina garancija da æe biti bezbedni. Izraelska armija je veæ pooštrila propise na putnim prelazima izmedju palestinskih podruèja i Izraela, i izgradila dodatne prepreke od betona i nasute zemlje po sporedim putevima koje su Palestinci koristili za zaobilaženje glavni prelaza. Izraelski cilj je onemoguæavanje militantima da prelaze u Izrael radi napada. Više od 900 izraelskih gradjana poginulo je od poèetka najnovijeg palestinskog ustanka, pre više od godinu i po dana. Zalman Šoval kaže da ministarstvo odbrane nije ubedjeno da æe ojaèane prepreke obaviti posao. Šoval je bio izraelski ambasador u Sjedinjenim Državama, a sada je jedan od najviših savetnika premijera Arijela Šarona. On kaže da je ideja o jednostranom ogradjivanju izazvala ozbiljne rasprave:
”Neki ljudi kažu da je to samo trenutna reakcija javnosti, koja kaže: ”Podignimo ogradu i ostavimo Palestince na drugoj strani, ne želimo ih ovde i ne želimo da oni rade ovde.“ Drugi kažu da æe bez sporazuma ograda biti samo polumera. Danas je moguæe gadjati minobacaèkim granatama i preko ograde. Istorièari kažu da Kineski zid nije spreèio Mongole da ulaze u Kinu“.
Palestinski analitièar Gasan Katib radije koristi jedan drugi zid kao primer za prepreke koje bi mogle da potkopaju mirovna nastojanja:
”Kad god je došlo do konflikta, ideja da bi se on mogao zaustaviti ili da bi se jedna strana mogla zaštititi podizanjem zidova i ograda uvek je propadala jer ljudi uvek nadju naèin da ih zaobidju. Primer je berlinski zid koji nije dugo trajao i nije bio uspešan u spreèavanju infiltracije.“
Izraelski diplomata Šoval kaže da je ideja o jednostranom deljenju možda kontroverzna, ali da æe verovatno postati stvarnost:
”Oko toga je velika debata u Izraelu. Ali preovladjuje mišljenje da æe ograde ipak biti, više zbog toga što je to u jednu ruku zahtev javnosti, a u drugu - Laburistièka stranka æe, u traganju za platformom, verovatno usvojiti tu ideju jer smatra da æe joj to doneti veæu popularnost nego što sada ima.“
Analitièar Gasan Katib, koji je nedavno izabran za palestinskog ministra rada, kaže da se izraelske ograde, kontrolni punktovi i rovovi nalaze na palestinskoj teritoriji. A to, kaže on, zamagljuje èitavo pitanje granica buduæe palestinske države. On istièe da rezolucija Ujedinjenih nacija broj 242, koja je zasnovana na principu ”zemlja za mir,“ predvidja povratak Izraela na granice od pre 1967. godine:
”Kada bi se radilo o uèvršæivanju granica u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 242, tada ne bismo imali problem, jer svaka država ima pravo da zatvori granicu prema susedima. Ali oni podižu zidove sa nièijom zemljom izmedju nas i njih koja se prostire preko naše teritorije na naèin koji doprinosi procesu kantonizacije.“
Izraelski i palestinski mirovni aktivisti insistiraju da je široko zasnovan mirovni sporazum, a ne zidovi, najbolja garancija bezbedosti na obe strane. Ali oni priznaju da je neprekidno nasilje, koje je na obe strane odnelo na stotine života, potkopalo uzajamno poverenje koje bi ovakve prepreke uèinilo nepotrebnim.