Evropska investiciona banka odobrila je kredit od 115 miliona evra, a Francuska sa 5,5 miliona evra pomaže društvene reforme. Sa 95 miliona evra Evropska investiciona banka kreditiraæe obnovu puteva u Srbiji, a sa 20 miliona evra razvoj malih i srednjih preduzeæa. Finansijski ugovor izmeðu Jugoslavije i EIB potpisali su potpredsednik ove Banke Edvald Novotni, vicepremijer federalne vlade Miroljub Labus, srpski ministar za saobraæaj Marija Rašeta Vukosavljeviæ, guverner Narodne banke Jugoslavije Mlaðan Dinkiæ direktor republièke Direkcije za puteve Tihomir Timotijeviæ.
Potpredsednik jugoslovenske vlade Miroljub Labus posle potpisivanja ugovora izjavio je da su ovo dva veoma znaèajna zajma koje mi uzimamo i znaèajno æe da doprinesu da se rehabilituje putna mreža i da se postaknu investicije u mala i srednja preduzeæa. Labus je za septembar najavio potpisivanje novog ugovora sa Evropskom investicionom bankom o kreditu vrednom 76 miliona evra.
A jugoslovenski šef diplomatije Goran Svilanoviæ i ambasador Francuske u Beogradu Gabrijel Keler potpisali su konvenciju kojom se reguliše finansijska pomoæ Francuske u visini od 5,5 miliona evra za podršku reformama u zdravstvu, institucionalnim reformama, obnovi obrazovnog sistema, razvoju nezavisnih medija i jaèanju jugoslovensko-francuske kulturne saradnje.
I dok se u ekonomskom sektoru ubrzavaju poslovi na sreðivanju privrede u politici i dalje dominira »afera Pavkoviæ«. Skupština Srbije završila je raspravu o Predlogu odluke o obrazovanju Anketne komisije koja treba da sagleda stanje i utvrdi èinjenica oko navodnog prisluškivanja i pokušaja Vojske da upadne u Biro za komunikacije Vlade Srbije. Iako je juèe izgledalo da æe uèestvovati u radu ove Komisije danas su opozicione Socijalistièka partija Srbije i Stranka srpskog jedinstva saopštile da neæe uèestvovati u Anketnoj komisiji. Šef poslanièkog kluba DOS-a Èedomir Jovanoviæ rekao je da je zadatak Anketne komisije da pošalje jasnu poruku kako je republièki parlament sposoban da utvrdi sve aspekte ove afere. Posle rada Anketne komisije i izveštaja koji bude podnela republièkom parlamentu neæe stvari ostati nepomerene kao do sada i neko æe u politièkom smislu morati da snosi odgovornost za ono što je èinio, rekao je Jovanoviæ.
Kao što je bilo oèekivano Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom odluèio je da nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Zorana Liliæa oslobodi obaveze èuvanja vojne i državne tajne u vezi sa dogaðajima na Kosovu i Metohiji u svedoèenju pred Haškim tribunalom na suðenju Slobodanu Miloševiæu.
A bivši šef vojne službe bezbednosti Aleksandar Vasiljeviæ izjavio je da pred Haškim tribunalom nema samo status svedoka veæ i status osumnjièenog. Ono što imam da kažem to æu govoriti i kao eventualno optuženi i kao svedok, rekao je Vasiljeviæ, dodajuæi da onaj ko je èinio zloèine za to mora odgovarati i niko nema pravo da o tome æuti.