Kada je vodja veæine u Senatu Tomas Dešl prošle zime blago kritikovao spoljnu politiku Bušove administracije, republikanci su odmah doveli u pitanje njegov patriotizam. To je naizgled uæutkalo sliène kritike. Medjutim, list Vašington post sada kaže da su se demokrate ponovo oglasile. Senator Džon Keri govorio je o nedostatku usmerenja u spoljnoj politici. ”Ta politika je oklevajuæa,“ kaže on, ”varira, nekonzistentna je, a u izvesnoj meri i globalno dezangažovana.“ Senator Keri kaže da Sjedinjene Države nisu dovoljno predane obnovi Avganistana.
Leon Furt, spoljnopolitièki savetnik bivšeg demokratskog predsednièkog kandidata Ala Gora, kaže da je predsednik Buš šokirao svet oglušujuæi se o svetsko javno mnjenje i odajuæi utisak da æe Sjedinjene Države iæi svojim putem ne obaziruæi se na druge.
Ove oštre kritike su mogle da se oèekuju, kaže Džozef Naj, dekan Fakulteta za državnu administraciju Džon Kenedi, i autor nedavno objavljene knjige ”Paradoks amerièke moæi.“
”Posle 11. septembra, imali smo pojavu okupljanja oko predsednika, što je tipièno za Sjedinjene Države. Dok je vladao oseæaj da je zemlja u opasnosti, saradnja izmedju dve stranke bila je jaka. U tom smislu, Bušova administracija je od septembra do nedavno imala odrešene ruke.“
Ali, kako kaže Naj, vremenom su demokrate poèele da postavljaju pitanja, naroèito o amerièkom unilateralizmu i o primedbama mnogih zemalja - kako prijateljskih tako i protivnièkih.
”Opasnost leži u utisku da Sjedinjene Države ne slušaju, da se ne trude oko podrške drugih koja im je potrebna. To je dovelo do znatnih kritika u Evropi i Japanu, koje su našle odjeka u izjavama nekih demokrata kod kuæe.“
Profesor Džozef Naj veruje da bi Avganistan, ako se raspadne, mogao da postane velika tema za demokrate, koji optužuju Bušovu administraciju za uprošæen pristup u njenom ratu protiv terorizma i preterano oslanjanje na vojne poteze:
”Vojna rešenja su deo reakcije u ratu protiv terorizma, a ne totalna reakcija. Sjedinjene Države bi trebalo da iskoriste i svoju ekonomsku moæ, svoju blažu i privlaèniju moæ, ako žele da postignu uspeh.“
Ove kritike ne zabrinjavaju republikance, kaže Geri Šmit, izvršni direktor Projekta za novo amerièko stoleæe, politikološke istraživaèke organizacije u Vašingtonu. Oni kažu da najmoænija zemlja na svetu ima specijalne odgovornosti i da ponekad mora da deluje samostalno:
”Optužbe o unilateralizmu po pravilu se upuæuju administraciji kada ona odbija da potpiše ono što ja nazivam globalistièkim, multilateralnim sporazumima, kao što je sporazum iz Kjota ili Medjunarodni krivièni sud. Administracija je više nego spremna da razgovara o tradicionalnom multilateralizmu koji ukljuèuje naše saveznike.“
Sjedinjene Države moraju da se oslanjaju na multilateralizam u Avganistanu, kaže Šmit. Administracija okleva da odvoji više vojnika za obnavljanje te zmelje jer bi oni mogli biti potrebni drugde, za rat protiv terorizma, možda u Iraku. Geri Šmit dodaje da istorija ide administraciji na ruku. Na poèetku Hladnog rata, predsednik Hari Truman je kritikovan da previše pojednostavljuje taj konflikt, koji je on nazivao borbom izmedju slobode i totalitarizma. Nije se postavljalo pitanje ko je tu dobar a ko zao:
”Istorija je izrodila èinjenicu da je svet ponekad tako podeljen. Mislim da se Bušova administracija kreæe u dobrom pravcu time što je povukla radikalnu distinkciju izmedju država koje podržavaju terorizam i onih koje su civilizovane.“
Zahtevajuæi oprezniju spoljnu politiku i demokrate se pozivaju na istorijske èinjenice, kao što je amerièki vojni poraz u Vijetnamu. Ali analitièari se slažu u tome da, za sada, republikanska gledišta preovladjuju.