Razlike izmeðu crnogorskog i srpskog prijedloga Ustavne povelje nijesu nepremostive i moguæe je doæi do kompromisa, rekao je u intervjuu za nezavisni Radio Antena M gospodin Vajt, ali da æe konaènu rijeè imati potpisnici Beogradsog sporazuma.On misli da je sredina avgusta realan rok za izradu povelje i da je Evropska unija, s tim u vezi, veoma ozbiljna, te da Srbija i Crna Gora, ukoliko do dogovora ne doðe, ove godine neæe uèiniti nikakva dalji napredak ka evropskoj integraciji.On je upozorio da politièke stranke u Crnoj Gori moraju ozbiljno prihvatiti sugestije meðunarodne zajednice u vezi sa izbornim zakonodavstvom.
”Veæina u parlamentu pravi veliku grešku ako misli da može da ignoriše preporuke OEBS-a. Èinjenica je, da je sasvim neregularno mijenjati izborne zakone u toku izbornog procesa. Svaka vlast, osvojena na izborima na osnovu te vrste zakonske manipulacije neæe imati demokratski mandat i neæe biti shvaæena kao ozbiljan partner za razgovore, i aspiracije takve vlade ka evropskim idealima neæe biti ozbiljno uzete u obzir.“
”Prosto je fantastièno,“ zakljuèio je Nikolas Vajt, ”da parlamentarna veæina jednostavno saopštava da može da radi šta želi i da o tome niko ne brine.“
I crnogorski premijer u ostavci Filip Vujanoviæ oštro je kritikovao Koaliciju za Jugoslaviju i Liberalni savez zbog usvajanja izbornih zakona i namjere da ih veæ na sjednici parlamenta, 19. avgusta, implementiraju, uprkos protivljenju evropskih institucija, naglašavajuæi da time zloupotrebljavaju parlamentarnu veæinu, a Crnu Goru dovode u opasnost od meðunarodne izolacije.
S druge strane, pak, iz Koalicije i Liberalnog saveza tvrde da implementacija izbornih i medijskih zakona ne znaèi konfrontaciju sa meðunarodnom zajednicom te da aktivnosti OEBS-a u Crnoj Gori treba prihvatiti na nivou preporuka, a ne obavezujuæih i imperativnih normi.