Izveštaèi “Volstrit džornala” sluèajno su nabasali na jedan zaboravljen kompjuter u Kabulu, u èijoj je memoriji pohranjeno èitavo bogatstvo informacija o Al-Kaidi i Talibanima. Iako su Al-Kaida i Taliban saraðivali, to èesto nije išlo lako, dok su njihovi meðusobni odnosi katkad bili i neprijateljski. Jedan egipatski saradnik Osame bin Ladena u jednoj svojoj kompjuterskoj poruci Avganistan naziva gorim od grobnice, jer ne pruža uslove za rad Al-Kaide, kojoj je potrebna visoka tehnologija ili bar telefoni koji funkcionišu. Talebanima je, pak, smetala arogantnost i hvalisavost Arapa i njihovog teroristièkog lidera bin Ladena. Pronaðeni materijal pokazuje da su dve strane jedva nalazile zajednièki jezik -- kaže Èarls Danbar, profesor za meðunarodne odnose na Koledžu Simons i bivši amerièki diplomata koji je služio u Avganistanu:
“Avganistanci ne cene mnogo ljude koji se razmeæu. Uzeæe novac od njih, ali im neæe biti prijatelji. Èini mi se da su Arapi i drugi ekstremisti došli do tog istog zakljuèka”.
U napisu “Volstrit džornala” se takoðe navodi da su u kompjuterima pronaðeni dokazi o postojanju umerene talibanske struje koja je želela da se oslobodi Osame bin Ladena i uspostavi vezu sa Sjedinjenim Državama. Pod njenim pritiskom, talibanski voða Mula Muhamed Omar je bio tajno pristao da pošalje lidera Al-Kaide u Saudijsku Arabiju gde bi mu se sudilo za izdaju. Princ Turki bin Fajsal, šef saudijske službe bezbednosti potvrðuje da je takav dogovor bio postignut. Meðutim, nakon što je Al-Kaida organizovala bombardovanje dve amerièke ambasade u Africi, došlo je do amerièke odmazde odnosno raketiranja jedne farmaceutske kompanije u Sudanu i, kako se verovalo, logora za teroristièku obuku u Avganistanu. Time je zaustavljen uticaj umerenih pripadnika Talibana, kaže Leri Gudson, profesor bliskoistoènih studija na Ratnom koledžu amerièke armije i autor knjige “Avganistanki rat bez kraja”.
“Umerene frakcije -- koje su bile protiv radikalnog arapskog uticaja olièenog u Osami bin Ladenu, i dalje su pokušavale da utièu na Mulu Omara. Meðutim, nakon amerièkog raketnog napada ti umereni elementi su uæutkani. Njihov je uticaj bio sve manji, dok je Bin Ladenov uticaj bio sve veæi.”
U meðuvremenu se promenio i sam Mula Omar, koji više nije želeo da saraðuje sa saudijskom službom bezbednosti. Profesor Gudson smatra da su Sjedinjene Države propustile moguænost da odvoje Taliban od Osame bin Ladena.
“Umesto da pokušamo da ih podelimo i zavladamo ili da uspostavimo veze sa umerenijim frakcijama, ili pak pokušamo da ojaèamo poziciju umerenih elemenata, usvojili smo politiku držanja Avganistana u kutiji. Neæemo ih priznati, neæemo im pružati neku znaèajniju pomoæ. U stvari, zauzeli smo veoma tvrd stav prema Talibanu”.
Meðutim, Èarls Danbar ukazuje na nekoliko bezuspešnih pokušaja Sjedinjenih Država da angažuju Talibane. Nakon bombaških napada na amerièke ambasade u istoènoj Africi 1998. nije bilo alternative oružanom reagovanju, kaže profesor Danbar:
“Sa stanovišta onih koji su donosili odluke u avgustu, 1998. mislim da je bilo oèigledno da je trebalo hitno nešto preduzeti, jer smo bili teško pogoðeni. Takoðe mislim da je pod tim okolnostima bilo veoma teško ubediti amerièko voðstvo u potrebu nijansirane eksploatacije razlika izmeðu Talibana i Al-Kaide”.
Po reèima Èarlsa Danbara, moguæe razdvajanje Talibana od Al-Kaide ostaje jedna od istorijskih zagonetki, o èijem se rešenju može doveka samo nagaðati.