Na postavci je izloženo više od 70 originalnih balskih haljina, haljina, kostima i nakita iz kolekcije “Biblioteka i Muzej Džona Ficdžeralda Kenedija u Bostonu“. Medju njima su odevni predmeti koje je gospodja Kenedi nosila na putu po Americi tokom kampanje, za vreme inauguralnih proslava, u Beloj kuæi i tokom državnih poseta širom sveta. Medju najinteresantnijim eksponatima je èuveni šešir u obliku plitkog cilindra i kaput od jelenske kože, koje je nosila na ceremoniji inauguracije na stepenicmaa Kapitola, kao i balska haljina koju je nosila na inauguralnom balu. Zatim crvena haljina koju je nosila u jednoj TV emisiji o Beloj kuæi. Prikazana je i velika grupa veèernjih, sveèanih toaleta nošenih na službenim veèerama u Beloj kuæi, tokom zabava za politièke krugove i kulturnih dogadjaja. Pored odevnih predmeta, izložena su i dokumenta i predmeti vezani za rad gospodje Kenedi na restauraciji Bele kuæe, oèuvanju istorijskih spomenika i umetnièkih predmeta.
”Žaklina Kenedi je jedna od velikih ikona stila u istoriji“, rekao je Hamiš Bouls, evropski urednik modnog èasopisa Vog i kreativni konsultant ove postavke. On je takodje istakao: ”Njen duboki uticaj na naèin na koji je èitava njena generacija želela da se oblaèi, ponaša i izgleda ne može biti precenjen “, i zakljucio: ”Žaklina Kenedi je postavila standarde koje su Amerikanke nastojale da slede, a na svetskoj sceni bila je vizuelna metafora za mladost i obeæanja koja je pružala administracija Džona Kenedija.“
Specijalni fokus ove izložbe predstavlja deo posveæen predanosti ove prve dame Amerike ideji oèuvanja lepote i istorijske vrednosti grada Vašingtona. Putem foto-murala i rukopisa, koji nisu bili izloženi u Njujorku i Bostonu, postavka u galeriji Korkoran dokumentuje nastojanja gospodje Kenedi da zaštiti istorijske zgrade u Vašingtonu i promoviše kulturni život u glavnom gradu Sjedinjenih Država.
Jedan od projekata odnosio se na spasavanje Trga Lafajet, ispred Bele kuæe. Administracija predsednika Ajzenhauera, se naime zalagala za dodatni kancelarijski prostor i donela je odluku da izgradi modernu poslovnu zgradu na mestu gracioznih starih rezidencija u kojima su nekada živele istorijske liènosti Doli Medison i Stiven Dekatur. Takodje su postojali planovi da se sruši takozvana Old egzekjutiv Bilding, u kojoj se nalaze kancelarije èlanova kabineta i brojnih drugih službenika Bele kuæe. Gospodja Kenedi je neumorno radila sa Bernardom Boutinom, direktorom agencije za opšte poslove i arhitektom Džonom Karlom Varnekijem na oèuvanju zgrada koje okružuju Trg Lafajet, Old egzekjutiv bilding i zgrade suda u kojoj se danas nalazi galerija Renvik.
Gospodja Kenedi je takodje igrala aktivnu ulogu u revitalizaciji avenije Pensilvanija (u kojoj se nalazi Bela kuæa) i osnivanju Nacionalnog kulturnog centra koji je 1963. godine dobio ime po njenom suprugu Džonu Ficdžeraldu Kenediju - i postao èuveni Kenedi centar za izvodjaèke umetnosti.
Na osnovu izloženih predmeta iz njene garderobe, izboru nameštaja i naklonosti za umetnost, može se zakljuèiti da je Žaklina Kenedi bila fascinirana francuskom umetnošæu i kulturom. Tokom posete Parizu 1961. godine, oblaèili su je legendarni kreator Živanši, kuæe Šanel i Šez Ninon, dok je nosila nakit kuæe Van Klif and Arpels.
Na izložbi se takodje može videti i velièanstvena roze haljina od šifona sa porecelanskim perlama i veštaèkim dijamantima koju je gospodja Kenedi nosila na otvaranju izložbe Mona Lize, u Nacionalnoj galeriji umetnosti 1963. godine. Tu haljinu je kreirao Oleg Kasini, za kuæu Živanši. Kad je renovirala Belu kuæu gospodja Kenedi je angažovala Stephanea Boudina iz kuæe Jansen u Parizu. Ta kompanija je nabavljala antièke komade nameštaja i bila zvanièni dekorater Bele kuæe. Pomenuta saradnja gospodje Kenedi i Stivena Boudina rezultirala je transformacijom mnogih prostorija u Beloj kuæi o kojima i danas vodièi s poštovanjem govore posetiocima rezidencije amerièkih predsednika.
Posetioci galerije Korkoran, ovde u Vašingtonu, moæi æe da vide ovu važnu modnu i istorijsku izložbu do 30. septembra ove godine.