Ne tako davno, mali grad Arkejta u severnoj Kaliforniji, postao je prva lokalna zajednica u zemlji koja je usvojila meru kojom se zabranjuje dobrovoljna primena takozvanog Patriotskog zakona, sa dalekosežnim anti-teroristièkim merama, koji je Kongres usvojio posle teroristièkih napada 11. septembra. Predsednik gradskog veæa Arkejte, Dejvid Mizerv (David Meserve), kaže da se lokalnom uredbom daju instrukcije lokalnim funkcionerima da ne saradjuju sa federalnim vlastima, ukoliko one podnesu izvesne zahteve u skladu sa Patriotskim zakonom:
”Poruka je, rekao bih, da mi smatramo da su Patriotski zakon, zakon o unutrašnoj bezbednosti i neke federalne uredbe, donete tokom proteklih par godina, ozbiljno narušili Ustav, i da mi, kao opština, imamo i pravo i dužnost, da stanemo u odbranu ustava. Jer, ustav je ipak napisan zato da bi obezbedio prava gradjana i saveznih država.“
Patriotskim zakonom se policiji i tužiocima daju nova sredstva u borbi protiv terorizma, pošto se olakšava pritvaranje osumnjièenih za veze sa teroristima. Amerièki sekretar za pravosudje Džon Asskroft je izjavio da je Patriotski zakon bio od kljuène važnosti u pomoæi federalnim vlastima da osujete desetine potencijalnih teroristièkih napada posle 11. septembra 2001.godine.
Medjutim, grupe za zaštitu ljudskih prava kažu da je cena pobede u ratu protiv terorizma kod kuæe možda previsoka. Timoti Edgar (Timothy Edgar), je advokat koji zastupa jednu od vodeæih nevladinih organizacija za zaštitu gradjanskih prava - Amerièko udruženje za zaštitu gradjanskih sloboda:
”Mislim da, generalno, ljudi imaju izvestan oseæaj da su im uskraæena ustavna prava. Ako recimo odu u biblioteku, oni znaju da su olakšani uslovi da vlasti dobiju informacije o toj poseti. Oni znaju da u njihovoj kuæi može biti izvršen pretres, bez naloga. Takodje znaju da treba da budu pažljiviji u vezi sa onim što kažu i uèine. Mi smatramo da ovaj gubitak sloboda èini našu zemlju manje slobodnim i manje demokratskim društvom.“
Funkcioneri administracije predsednika Buša insistiraju da je pretnja od terorizma u Sjedinjenim Državama realna i da je Patriotski zakon neophodno pravno sredstvo da se prate osumnjièeni koji su povezani sa teroristièkim grupama. Oni takodje insistiraju da u novom anti-teroristièkom zakonu postoje odredbe koje štite gradjanske slobode i pravo na privatnost.
Sekretar za unutrašnju bezbednost, Tom Ridž, je izjavio da službenici zaduženi za praæenje gradjanskih prava u njegovom Sekretarijatu obezbedjuju da nastojanja da se ojaèa bezbednost Sjedinjenih Država ne dovedu do kršenja ustavnih prava gradjana. Uprkos tome, predsednik gradskog veæa Arkejte, Dejvid Mizerv, kaže da su ga predstavnici jednog broja gradskih i lokalnih uprava iz razlièitih delova zemlja kontaktirali da bi zatražili savet o tome kako se suprostave Patriotskom zakonu:
”Pošto sam nastojao da upozorim na opasnosti koje nam prete, dobio sam odgovor iz gradova i mesta širom zemlje, koji žele informacije, koji žele da znaju na koji smo se naèin mi pozabavili tim problemom i traže sugestije o tome kako bi oni to mogli da uèine.“
Aktivisti za zaštitu gradjanskih sloboda se takodje spremaju da se usprotive proširenju Patriotskog zakona, za šta æe Bušova administracija, prema oèekivanjima, uskoro podneti predlog Kongresu. Ti aktivisti su uznemireni vestima o nacrtu ovog zakonskog predloga, prema kojima bi njime bila proširena vladina ovlašæenja da prisluškuje telefonske razgovore i, u nekim sluèajevima, èak oduzima državljanstvo.