Hirhinia Kabrera se borila godinama da bi svojim sinovima Viktoru Eliasu i Hozeu Luisu obezbedila bolji život. Došla je sama u ovu zemlju pre dve decenije poverivši brigu o svojoj deci baki u Dominikanskoj Republici. Radila je kao blagajnica i slala novac kuæi sve dok nije obezbedila uslove da oba sina pre dvanaest godina dovede u Njujork. Posle posete jednog regrutnog marinskog oficira srednjoj školi koju su pohadjali njeni sinovi, obojica su odluèili da stupe u redove marinaca da bi je pomogli finansijski i uštedeli za upis na koledž. Virhinia Kabrera kaže da obojica sada služe u Iraku, dok supruga Hozea Luisa služi kao vojna bolnièarka u Kuvajtu.
“Oba moja sina žele da rade, da se školuju, postignu odredjene stvari u životu, što im ja finansijski nisam mogla pružiti. Obojica znaju da æe kao marinci moæi da postignu taj cilj. Finansijska pomoæ za studije nije uvek garantovana, ali sada kada su marinci i ratni veterani verovatno æe moæi da postignu te ciljeve.“
No, u amerièku vojsku ne stupaju svi imigranti i pripadnici prve generacije Amerikanaca samo zbog novih moguænosti. Afrim Brahimi je sin kosovskog Albanca Šiterija Brahimija koji je poèeo novi život pre trideset godina u Njujorku. Obojica su amerièki državljani. Šiteri Brahimi je vlasnik gradjevinske kompanije, deca su odgojena u amerièkom duhu, ali porodica održava vezu sa Kosovom. Otac istièe da je ta veza , uz porodièni amerièki patriotizam, postala mnogo snažnija posle intervencije NATO-a 1999. godine.
“Albanci se èesto okupe u našoj kuæi i razgovaraju o tome kako su nam ovi ljudi pomogli i o tome da bi trebalo da budemo marinci, vojnici, da postanemo nešto.“
Brahimi priznaje da je bio skeptièan kada mu je njegov sin Afrim rekao da napušta studije da bi služio kao marinac. No, Afrim ga je uverio da je dužan da služi kao marinac zbog Kosova.
“Kada je pomenuo Kosovo, verujte mi, nisam imao šta da kažem. Rekao sam mu samo da tako postupi, poželeo mu sreæu i izrazio nadu da æe biti bezbedan.“
Amerièki državni sekretarijat nema podatke o broju pripadnika prve generacije Amerikanaca i naturalizovanih Amerikanaca koji služe u amerièkim oružanim snagama. No, oko trideset sedam hiljada onih koji nisu amerièki državljani služi u amerièkoj vojsci. Predsednik Džordž Buš je potpisao u julu prošle godine naredbu o brzom davanju državljanstva imigrantima sposobnim za vojsku. Virhinia Kabrera i njena dva sina imaju takozvanu “zelenu kartu,“ odnosno, pravo na stalni boravak. Majka se nada da æe kao ratni veterani ubrzo dobiti amerièko državljanstvo.
“ Poznato mi je da postoji velika razlika kada se postane amerièki državljanin u pogledu moguænosti u ovoj zemlji.“
Medju amerièkim vojnicima poginulim u Iraku najmanje deset njih nisu bili amerièki državljani, ukljuèuijuæi marinskog narednika Riajana Tehadu iz Dominikanske Republike èija porodica živi u Njujorku. Njujorška dominkanska zajednica prisustvovala je sahrani narednika Tehade u èetvrti u kojoj su prozori stambenih zgrada ukrašeni amerièkim i dominikanskim zastavama. Virhinia Kabrera namerava da pozdravi svoja dva sina po povratku kuæi mahanjem obe zastave.
“Verujem da moji sinovi neæe nikada zaboraviti odakle su došli i ko su. Obojica vole svoju dominikansku baštinu i ponosni su što su Dominikanci. U isto vreme, nauèili su kako da vole ovu naciju do te mere da sada služe toj naciji u ratu. “
Oèekuje se da æe se Viktor Elias i Hoze Luis Kabrera vratiti kuæi do avgusta, a Afrim Brahimi uskoro.