Ranije ovog meseca Uprava federalnih rezervi, kako se u Americi naziva Centralna banka, objavila je da bi mogla ponovo da smanji osnovne kamatne stope kako bi predupredila pojavu deflacije. Geri Šiling je ekonomista, autor dve knjige o deflaciji:
”Deflacija je doba kada cene u proseku padaju. Kada je ponuda veæa od potražnje, a cene se smanjuju da bi se kupci podstakli da kupuju, jer jednostavno svega ima previše.“
U kratkoroènom smislu, to je dobro za kupce, jer sa novcem koji imaju mogu da kupe više. Ali ako cene duže padaju to znatno smanjuje prihode trgovaca i proizvodjaèa, koji onda poèinju da otpuštaju zaposlene. U aprilu, cene potrošaèke robe u Americi pale su za 0,3 procenta, a robe na veliko za rekordnih 1,9 procenta. Prema Sekretarijatu za rad to se dogodilo pretežno zbog pada cena energenata, što je - po nekima - amerièku privredu opasno približilo deflaciji. Medjutim, drugi ekonomisti kažu da ti pokazatelji nisu sasvim precizni. Rièard Jamoroni je glavni ekonomista njujorške ekonomske istraživaèke firme Argus Research Corporation:
”Uprava federalnih rezervi, koja strahuje od deflacije, ima u vidu cene robe koje padaju, ali nije uzela u obzir cene usluga, koje u stvari rastu. Cene medicinskih usluga i lekova, stanarine, školarine, cene pravnièkih usluga... sve te cene rastu, a neke od tih usluga su apsolutno neophodne.“
Rièard Jamoroni kaže da Sjedinjene Države trpe zbog usporenog rasta privrede, ali on smatra da nema opasnosti od deflacije. Vilijam Niskanen, direktor vašingtonskog Instituta Kejto, slaže se sa tim:
”Sve industrije se kad-tad suoèavaju sa deflacionom situacijom, ali mislim da æe proseène cene rasti po stopi od jedan do dva procenta godišnje.“
Niskanen kaže da cene potrošaèke robe padaju iz više razloga: jedan je poveæana produktivnost zbog savršenije tehnologije proizvodnje i boljeg upravljanja. Drugi faktor je poveæana konkurencija, ukljuèujuæi uvoznu robu. A u nekim blastima industrije cene padaju zbog pada potražnje. Na primer, kaže on, turizam, hoteli i prevoznici trpe zbog straha od terorizma i širenja SARS-a. U takvoj situaciji, neki ekonomisti preporuèuju da se povede više raèuna o dugovima. Geri Šiling upozorava da bi, u sluèaju pojave deflacije, bilo veoma teško plaæati dugove:
”Preporuèio bih ljudima da otplate dugove, da smanje dugove na kreditnim karticama, smanje dugovanja za automobile i uopšte, dovedu svoje raèune u red. Inflacija je veliki prijatelj pozajmljivaèa, dok je deflacija njihov najveæi neprijatelj.“
Pre godinu dana, u jednoj objavljenoj studiji, Uprava federalnih rezervi je analizirala deflaciju u Japanu. Najvažniji zakljuèak bio je da se Japanci nisu pripremili za taj udar i da su stoga prekasno uveli nedovoljno energiène kontramere. Èim deflacija postane moguæa, kaže se u toj studiji, vlada mora da preduzme energiène mere za njeno spreèavanje, kao što su niže kamatne stope. Ekonomisti se ne slažu oko toga koliko je realna opasnost od deflacije u Americi, ali se slažu da treba razgovarati o naèinima da se ona spreèi.