Predsednici Buš i Putin nastoje da uvere svet da su ujedinjeni posle nedavnog razilaženja oko neophodnosti vojne intervencije u Iraku. Dvojica predsednika su posle svog prvog sastanka licem u lice od rata u Iraku, stavila naglasak na oblasti o kojima se slažu. Obojica su, po reèima predsednika Buša, privržena suoèavanju sa pretnjom oružjem masovnog uništenja.
“Snažno apelujemo na Severnu Koreju da vidljivo, proverljivo i nepovratno ukine svoj program proizvodnje nuklearnog oružja.“
Predsednik Buš je takodje ukazao na obostranu zabrinutost zbog nuklearnih ambicija Irana.
Zabrinuti smo zbog poodmaklog programa proizvodnje nukelarnog oružja u Iranu i apelujemo na Iran da se u celosti povinuje svojim obavezama shodno sporazumu o neširenju nukleatrnog oružja.“
Predsednik Buš je takodje predoèio da su Sjedinjene Države zabrinute zbog uloge Rusije u izgradnji jedne nuklearne elektrane u Iranu. Predsednik Putin je odbacio tu kritiku, ali je naglasio da se to pitanje, poput drugih spornih pitanja izmedju dve zemlje ,može rešiti.
Predsednik Putin je ukazao da u odnosima izmedju Rusije i Sjedinjenih Država nema problema koji ne mogu da se prevazidju. Prema njegovim reæima, nema alternative saradnji izmedju Vašingtona i Moskve.
Predsednik Putin je istakao da su rusko-amerièki odnosi opšte uzev èvrsti-èvršæi nego snage koje su ih stavile na probu tokom nekoliko prošlih meseci. Predsednik Putin je poput predsednika Buša umanjio važnost svakog preostalog razilaženja . Dvojica predsednika su nazvala jedan drugog prijateljem, kao i u prošlosti. Dvojica predsednika su se sastala sa novinarima posle privatnog , nešto manje od jednog sata razgovora u Sankt Peterburgu. Susret sa novinairma je poèeo razmenom dokumenata ratifikacije amerièko-ruskog sporazuma o smanjenju nuklearnog naoružanja potpisanog prošle godine u Moskvi. Susret je okonèaan rukovanjem i planom za novi sastanak u septembru u Kemp Dejvidu, predsednièkom odmaralištu nedaleko od Vašingtona.