Za predsednika Buša, odgovor na pitanje zašto Osama bin Laden i njegove pristalice mrze Amerikance, jasan je i nedvosmislen:
“Mrze nas zato što volimo slobode. Mrze nas zato što verujemo u pravo da svako može da poštuje svevišnjeg Boga na naèin koji mu najviše odgovara. Oni mrze slobodnu štampu, slobodnu politièku raspravu. To ne vole. Sve dok mi budemo voleli naše slobode, dotle æe oni pokušavati da nam naude.”
Meðutim, u svojoj knjizi pod naslovom “Kako nas neprijatelj vidi”, ovaj visoki amerièki obaveštajac, koji se jednostavno predstavlja kao “Bezimeni”, oštro se suprotstavlja takvom stavu:
“Veliki broj ljudi smatra da bin Laden ne voli naše slobode, da nas mrzi zbog onoga što smo, a ne zbog onoga što èinimo. To je vrlo èesto polazište u analizama. Ja verujem da je to u potpunosti pogrešno. Bin Ladena muslimani slušaju zato što je svoju mržnju fokusirao na ono što radimo, a ne na ono kakvi smo.”
Centralan obaveštajna agencija - CIA, odobrila je izdavanje ove knjige uz uslov da autor ostane anoniman, jer se radi o obaveštajnom funkcioneru visokog ranga, koji iza sebe ima 20 godina iskustva, od èega dobar deo u Avganistanu i južnoj Aziji. Gospodin “Bezimeni” je prihvatio da Glasu Amerike da intervju, a sadržaj razgovora su odobrili i amerièki zvaniènici zaduženi za obaveštajne delatnosti. U skladu sa uslovima, ime autora ostaæe tajna. “Bezimeni” ukazuje da je Bin Laden, suprotno rasprostranjenom uverenju da je u pitanju sumanuti terorista, u stvari kompleksna liènost.
“Verujem da bin Ladenova lukavost leži u èinjenici da nije pribegao stavovima poput “mrzimo amerièke slobode i zato moramo da ih napadnemo” ili “mrzimo Ameriku pošto dozvoljava ženama da rade i da se školuju, pa zato treba da ih napadnemo.” On kao glavnog neprijatelja nije postavio našu kulturu, naše društvo, niti ih je predstavio kao razloge za borbu protiv nas. Ono sa èim nas je identifikovao su odreðene aktivnosti amerièke spoljne politike, koje imaju odjeka meðu muslimanima širom sveta.”
Laden ima jasan politièki plan i izražava uverenje da taj plan sadrži smanjenje amerièke podrške Izraelu, povlaèenje amerièkih snaga sa Arabijskog poluostrva, prekid onoga što bin Laden naziva agresijom na Irak, kao i obustavu onoga što smatra eksploatacijom muslimanskih rezervi nafte i prirodnog gasa, od strane Zapada.
“To je vrlo jasna politika, koja nema veze sa prolaznim vrednostima ili parolama. To je povezano sa preciznim, konkretnim stvarima. Zato je, po mom mišljenju, toliko uspešan meðu muslimanima. Bin Laden je izabrao jedan broj tema za koje, bez obzira da li se radi o umerenim, konzervativnim ili liberalnim muslimanima, postoji odreðena doza simpatija.”
Gospodin “Bezimeni” napominje da je Al Kaida pretrpela znaèajne gubitke u anti-teroristièkoj kampanju zapadnih zemalja. Meðutim, kako ukazuje, bin Ladenova strategija je da podstièe napade pojedinaènih grupa, umesto da predvodi koordinisane teroristièke napore.
Njegov cilj je, sve vreme, da podbuni druge muslimane da napadaju SAD. On æe im pružiti pomoæ, daæe im obuku, možda æe im dati i novac. Ali najviše bi voleo kada bi razne muslimanske grupe, širom sveta, poèele da nas napadaju, bez kontakta sa njim.”
Bezimeni autor ukazuje da njegove kolege, u amerièkoj obaveštajnoj zajednici, smatraju njegove stavove kontroverznim. Meðutim, on ukazuje da je razumevanje bin Ladenovih motiva kljuè za pobedu nad njim.
“Razumevanje ne mora, a u ovom sluèaju sigurno ne predstavlja slaganje. Ovo je jednostavno pokušaj da se neprijatelj predstavi onakvim kakav jeste, kako bi se našoj zemlji pružila najbolja moguæa prilika da mu se suprotstavi i pobedi ga.”
Visoki amerièki obaveštajac ukazuje da je, uprkos tome što amerièki politièari odbijaju da ga tako nazovu, u pitanju verski rat, jer ga tako doživljavaju i bin Laden i njegov sledbenici.