Amerièki državni sekretar Kolin Pauel je potvrdio Kongresu SAD da je saradnja Srbije i Crne Gore sa Tribunalom za ratne zloèine na prostorima bivše Jugoslavije, u Hagu, dovoljna da se nastavi sa pružanjem pomoæi Beogradu. Novinar Glasa Amerike, Dejvid Golast izveštava iz Stejt departmenta.Ovom odlukom se omoguæava dostavljanje pomoæi vladi Srbije i Crne gore u iznosu od oko 50 miliona dolara, koji je preostao od ukupno odobrenog iznosa pomoæi od 110 miliona dolara u ovoj godini, na ime obnove, pod uslovom da Srbija i Crna Gora saradjuje sa haškim tribunalom. Funkcioneri Stejt departmenta su saopštili da je sekretar Pauel doneo odluku o sertifikaciji u nedelju, što je bio krajnji rok koji je Kongres postavio administraciji da potvrdi da li vlasti u Beogradu saradjuju sa haškim tribunalom. Odluka je usledila dva dana posle hapšenja Veselina Šljivanèanina, bivšeg oficira nekadašnje JNA zbog uèešæa u masakru oko 200 civila kada su srpske snage zauzele Vukovar 1991. godine. Njegovo hapšenje je pozdravljeno kao pozitivan korak od strane administracije predsednika Buša. Medjutim, objavljujuæi odluku o sertifikaciji od strane državnog sekretara Pauela, predstavnik državnog sekretarijata Rièard Bauèer, je rekao da to ne znaèi da SAD veruju da je Beograd u potpunosti ispunio svoje obaveze, primetivši da su glavni osumnjièeni za ratne zloèine na Balkanu i dalje na slobodi.
“Mi smo jasni stavili na znaje vladi Državne zajednice, kao i vladi Srbije, da imaju medjunarodnu obavezu da u punoj meri saradjuju sa haškim tribunalom i da SAD i oèekuju da æe dalje mere biti preduzete u tom cilju. Mi takodje i dalje pozivamo sve zemlje u regionu da u punoj meri saradjuju sa haškim tribunalom u hapšenju i izruèenju Radovana Karadžiæa i Ratka Mladiæa”.
Da državni sekretar Pauel nije potvrdio da Srbija saradjuje sa haškim tribunalom, preostala amerièka pomoæ bi bila zamrznuta, dok bi adminstracija predsednika Buša bila prinudjena da se suprotstavi bilo kakvim medjunarodnim zajmovima vladi Srbije i Crne Gore.