Predsednikova poruka je bila jasna: ta zabrana nanosi štetu zemljama kojima je pomoæ najpotrebnija.
”Delujuæi na osnovu neopravdanih, nenauènih strahovanja, mnoge evropske vlade su blokirale uvoz svih novih biotehnoloških useva. Zbog takvih veštaèkih prepreka, mnoge afrièke zemlje izbegavaju da investiraju u biotehnologiju strahujuæi da bi njihovim proizvodima mogao biti zabranjen pristup evropskim tržištima.“
Predsednik Buš je rekao da bi savremena biotehnologija omoguæila Afrikancima i drugima da uzgajaju useve koji su otporni na sušu i bolesti što bi dovelo do veæeg uèinka. On je rekao da humanitarna pomoæ u hrani može da pomogne u borbi protiv gladi, ali je dodao da je pružanje ove nove tehnologije poljoprivrednicima od susstinske važnosti za te zemlje.
”Trebalo bi da ohrabrimo širenje bezbedne, efikasne biotehnologije kako bi pobedili u borbi protiv globalnog gladovanja”.
Predsednik je to izjavio veoma zainteresovanoj publici: bio je to skup nauènika i funkcionera iz najvažnijih biotehnoloških kompanija i laboratorija širom sveta. Predsednik Buš je takoðe upotrebio ovu priliku da se založi da Kongres odobri inicijativu ”bio štita“. To je plan kojim je predvidjeno ulaganje miliona dolara za razvoj i proizvodnju vakcina i metoda leèenja koji bi mogli biti upotrebljeni u sluèaju hemijskog ili biološkog teroristièkog napada:
”U skladu sa projektom ”bio štit“ vlada æe imati ovlašæenje da rukuje troškovima kako bi se obezbedilo da veæina naprednih vakcina i tipova leèenja budu dostupni našim graðanima.“ Predsednik Buš je najavio tu inicijativu u svom govoru o stanju unije u januaru. Njime se predviða budžet od blizu šest milijardi dolara u periodu od deset godina.