Po reèima Ditera Detkea, nastojanje administracije Sjedinjenih Država da postigne bilateralni sporazum o izuzeæu amerièkih državljana iz nadležnosti Meðunarodnog suda potkopava koncept samog suda:
“Ukoliko Sjedinjene Države ostvare privilegovan položaj da ni jedan amerièki državljanin ne može nikada da bude izveden pred taj sud, a ostale zemlje na to pristanu, biæe to poèetak delegitimisanja tog suda. Mi, Evropljani, više bi voleli da Sjedinjene Države uèestvuju u tom sudu, za koji smatramo da predstavlja doprinos izgradnji civilizovanijeg sveta.Takoðe, smatramo da podvojeni poredak u kojem postoji jedan sudski sistem iskljuèivo za amerièke graðane, i meðunarodni pravosudni sistem namenjen ostatku sveta, poništava ideju o jednom, zajednièkom svetu i globalnom graðaninu. Za nas Evropljane, funkcionalni meðunarodni kivièni sud ima važnu ulogu u izgradnji takvog, ujedinjenog -- civilizovanog sveta“.
Na pitanje da prokomentariše dilemu zemalja takozvane “nove Evrope”, od kojih Sjedinjene Države traže da potpišu bilateralni sporazum, dok Evropska Unija oèekuje da to ne uèine, direktor Fondacije Fridrih Ebert je rekao:
“Amerièka vlada od tih zemalja inaèe traži da samo amerièki državljani budu izuzeti od suda. Ti sporazumi ne znaèe nepriznavanje Meðunarodnog suda u celini, niti se tim sporazumima ometa rad suda. Radi se iskljuèivo o zaštiti amerièkih državljana. One zemlje koje budu potpisale ili su veæ potpisale sporazum sa Sjedinjenim Državama moæi æe i dalje da saraðuju sa sudom. A što se tièe kazni, smatram da je potpuno besmisleno govoriti da æe Evropa nekoga kažnjavati. Uostalom, ko bi i kako sprovodio te kazne - Evropska komisija? ”.
Sjedinjene Države imaju puno pravo da oèekuju od drugih zemalja da ne preduzimaju akcije protiv amerièkih državljana na sudu koje Sjedinjene Države ne priznaju, istièe Geri Šmit, direktor Projekta za novo amerièko stoleæe. On takoðe istièe da postoji niz strateških razloga za takav amerièki stav:
“Neosporna je èinjenica da Sjedinjene Države imaju mnogo veæe odgovornosti na globalnom planu nego ijedna druga zemlja u svetu. Njihove su dužnosti mnogo veæe i srazmerne njihovoj dominantoj moæi u svetu. Meðunarodni krivièni sud predstavlja organizaciju koja sve svodi na istu velièinu, što ne odgovara èinjenicama. Zemlje Balkana treba da se podsete na nekoliko stvari. Francuska veæ sedam godina nastoji da bude izuzeta od nadležnosti tog suda. Tu vlada izvesna hipokrizija. Evropska Unija zamera Americi, dok Francuska koja je potpisnica sporazuma o Meðunarodnom sudu sama želi izuzeæe. Takoðe treba imati u vidu da se Sjedinjene Države ne protive ad hoc tribunalima i u prošlosti su podržale sve takve veæe sudove. Sjedinjene Države se, meðutim, protive Meðunarodnom kriviènom sudu koji nastoji da ostvari nadležnost nad suverenim zemljama, koje nisu potpisnice njegovog osnivanja. Nije reè o stvaranju razlièitih klasa graðana, veæ o tome da bi bila èudna situacija u kojoj bi amerièka vlada pristala da Sjedinjene Države imaju obaveze prema sporazumu koji su sklopile strane zemlje. To bi svakako bio revolucionarni princip, koji ni jedna amerièka administracija ne bi mogla da prihvati.”
Upitan kakve bi posledice usledile za zemlje koje odluèe da ne potpišu ponuðeni bilateralni sporazum, direktor Projekta za novo amerièko stoleæe kaže:
“Smatram da Balkanske zemlje treba da se suoèe sa èinjenicom da æe uslediti posledice, u zavisnosti od toga da li se opredele za Evropsku Uniju ili Sjedinjene Države. No, moram da dodam da -- ukoliko sve te zemlje budu nastavile da sprovode reforme -- ni Evropska Unija ni Sjedinjene Države neæe preduzimati dugoroène mere protiv njih zbog sadašnjih odluka. Ali, kratkoroènih posledica æe biti”.