220 godina duga istorija Vol strita je obeležena uspesima i padovima, u neumornoj trci za bogatstvom. Voktel kaže da su se, od kako je krajem osamnaestog veka osnovan Vol Strit, akteri promenili, ali da su sadržaji ostali isti. Nekoliko insajdera zaradjuje dok mase - zanesene nadom da æe se obogatiti - obezbedjuju najveæu kolièinu novca za investicije, ali kasne u trci za profitom. Sve je to poèelo, kaže autor, obveznicama krajem Amerièke revolucije.
“Aleksandar Hamilton, prvi amerièki sekretar za finansije je morao da se liši oko 60 miliona dolara državnog duga nastalog tokom Revolucije. On je stoga kreirao šemu po kojoj su pojedini mešetari na Vol Stritu, koji su trgovali krznom i robovima, takodje trgovali obveznicama otkupljujuæi dug širom zemlje bazièno sa 25 centi za jedan dolar. Onda ih je Hamilton plaæao dolar za dolar te su zaradili ogroman profit i tako je nastao koren Vol Strita“.
Voktel koji je profesor ekonomije na Amerièkom univerzitetu u Vašingtonu, kaže da su ti brokeri bili prvi pravi trgovci novcem koji baziraju svoje investicione odluke na informacijama koje su dobili iz nekog privatnog izvora. Voktel kaže da je taj scenario izazvao apele da se u sedištu amerièke vlade u Vašingtonu donesu oštriji federalni zakoni koji bi važili za Vol Strit. Medjutim, on istièe da svaki put kad se odigrao skandal, Vol Strit uspeva da uveri tržišta i politièare da je u stanju da prati sopstvene kretnje.
”Grupa od 24 pojedinca se sastala 1790 i kreirala prvi pravni instrument za rukovodjenje Vol Stritom i trgovaèkim poredništvom . Oni su to uèinili jer je državno zakonodavno telo Njujorka razmatralo ukidanje i zabranu svih prodaja i kupovina vrednosnih papira. Da bi to osujetili oni su formirali takozvani Batonvud Sporazum. Kruži legenda da su se oni sastali ispod Batonvud drveta na Vol Stritu. U tom sporazumu oni su ustvrdili da æe postati samo-regilativna, privatna organizacija i da æe garantovati poverenje u poslovanju sa spoljnim svetom“.
To je trajalo do 1934. godine kad je došlo do prve skromne regulacije poslovanja Vol Strita u skladu sa federalnim zakonom za trgovinu bezbednosnim papirima. Na primer dok nedavno nije došlo do ogromnih skandala sa gigantima poput Enrona, WorldComm-a i Tajkoa, industrija korporativnog knjigovodstva je tvrdila da može bolje da kontroliše svoj rad no što to može amerièka vlada. Voktel Veruje da je ciklus zanesenošæu prevarom Vol Strita deo tekuæeg ciklusa i da postoje tek neznatna sredstva da se to zaustavi. Voktel u svojoj knjizi iznosi argument da je neophodno nezavisnije, agresivnije federalno telo koje bi zaštitilo pojedine investitore od lukavosti Vol strita.