Princ Aleksandar Karaðordjeviæ je proveo najveæi deo svog života u zapadnim. demokratskim zemljama. U razgovoru sa našim saradnikom Brankom Mikašinoviæem, obavljenim u Kraljevskom dvoru na Dedinju, princ Karaðorðeviæ je iz te perspektive dao svoju procenu sadašnje politièke, ekonomske i društvene situacije u Srbiji i Crnoj Gori.
”Mi smo sada demokratska zemlja. Posle 5. oktobra sporovedne su izvesne reforme, ali treba sprovesti još mnoge druge. Mi imamo slobodne medije, štampu i televiziju, i uèimo se demokratskom ureðenju u okviru moderne Evorpe i naših aspiracija da postanemo èlanica Evropske unije. Naravno, nasledili smo brojne probleme iz prošlosti, posle višedecenijske komunistièke diktature, kao i decenije ratova, sankcija i dramatiènih promena. Sve u svemu, relativno uspesno sprovodimo demokratiju“.
Na osnovu Vašeg privatnog i poslovnog iskustva na Zapadu, koji bi trebalo da budu glavni prioriteti Srbije i Crne Gore u neposrednoj buduænosti?
”U vladi su okupljeni veoma sposobni struènjaci, od kojih su neki stekli iskustvo u stranim firmama, imaju komunikativne sposobnosti i poznavanje engleskog i drugih jezika. Meðutim, nakon uspešnog poslovanja u inostranstvu i povratka u zemlju oni èesto nailaze na teškoæe i verbalne sukobe, što je, uostalom, karakteristika veæine demokratskih zemalja, ukljuèujuæi Sjedinjene Države, gde se sada, na primer, vodi velika debata izmeðu administracije i opozicije o spornom pitanju Iraka. Mislim da bi Srbi trebalo da ostave po strani te razlike u gledištima dok se zemlja ne oporavi i da bi trebalo da postoji veæa disciplina. Mi imamo talentovane ljude u vladinim i poslovnim strukturama, koje treba zadržati i izbegavati stalna prepiranja“.
Vi živite u Beogradu oko dve godine. U tom periodu bili ste domaæin stranim i domaæim zvaniènicima i raznim delegacijama i putovali ste širom zemlje. Koja je najveæa pouka koju ste izvukli iz tog iskustva ?
”Prethodni režim je upropastio zemlju. Posle petog oktobra u Narodnoj banci Srbije, na primer, nije bilo ni dinara. Morali smo ponovo da poènemo od poèetka. Takoðe sam, putujuæi sa svojom suprugom širom zemlje, uoèio da je zdravstveni sistem propao, mada imamo talentovane lekare i zdravstveno osoblje, koji ulažu herojske napore. Takoðe, nedostaje nam spremnost za kolektivan rad, kao i veæa angažovanost u kontaktima sa javnošæu, ne samo ovde, u zemlji, veæ i u inostranstvu. Potrebno je ponovo predstaviti našu zemlju kao zemlju dobrih moguænosti i nastojati privuæi investitore i partnere. Pod ministrom Vlahoviæem uveden je dobar plan privatizacije, koji je duboko impresionirao poslovne goste iz Britanije, Sjedinjenih Država, Švedske i drugih zemalja, kojima sam bio domaæin. Nama je potreban novac da se projektujemo na pravi naèin u inostranstvu i sada je u toku formiranje takvog foruma za kontakte sa inostranom javnošæu. Kao što znate, sistem lobiranja je veoma razvijen u Sjedinjenim Državama i mi bismo to trebali da uvedemo u naše odnose sa inostranstvom, umesto da se stalno žalimo i vraæamo u prošlost. Prošlost i istorija ne mogu se promeniti. Moramo stvoriti dobre uslove za ovu i buduæe generacije“.
Na kraju, kakvu ulogu vidite za sebe u buduænosti Srbije i Crne Gore?
“Mi smo dosli ovde ne da uzmemo veæ da damo. Moja supruga i ja smo aktivno angažovani na humanitarnom planu i dobili smo brojne donacije iz inostranstva i od domaæih biznisa. Moja uloga je prestala da bude politièka petog oktobra. Ona bi trebalo da bude u skladu sa ustavom -iskazivanje postovanja prema svima - našoj istorijskoj prošlosti, svim veroisopovestima, svim etnièkim grupama - èak i onima koje ne žele da budu deo bilo kakve grupe ili orijentacije. Pitanje ustavne monarhije dobija na zamahu, ali je potrebno objasniti šta ustavna monarhija predstavlja, što zahteva odgovarajuæi oganizacioni pristup. Takoðe smo uoèili da zemlja ima kadrovski problem zbog odlaska u inostranstvo oko 300 hiljada najsposobnijih mladih ljudi. Nadamo se da æe se oni vratiti. Podrška ustavoj monarhiji je jaka. Mi smo u procesu debate o novom ustavu i imali smo neke neuspešne izbora. Svi ti argumenti govore o potrebi stabilnosti, jedinstva i kontinuiteta“.