U Srbiji se intenzivno razmatra odluka o zahtevu SAD da se amerièki graðani izuzmu iz nadležnosti Meðunarodnog kriviènog suda. O razlozima zbog kojih bi eventualno Srbija i Crna Gora bile spremne da potpišu taj sporazum, pomoænik glavnog i odgovornog urednika vašingtonskog spoljnopolitièkog èasopisa “National Interest”, Damjan de Krnjeviæ-Miškoviæ, rekao je sledeæe u razgovoru sa našim kolegom Brankom Mikašinoviæem:
“Postoje dva glavna razloga: prvi je da zbog agresije Nato-a na Jugoslaviju 1999., u narodu i nekim politièkim krugovima vlada ogromno nezadovoljstvo. Stoga je teško promeniti stav prema Zapadu, posebno prema SAD, u vezi sa tako osetljivim pitanjem kao što je imunitet amerièkih vojnika i diplomata, posebno u svetlu dosadašnjih aktivnosti Haškog tribunala. Srbija i Crna Gora su poslale u Hag bivšeg premijera i predsednika i ne vide razlog zbog èega bi Amerika trebalo da bude izuzeta. Drugi razlog je Evorpska unija, koja se ozbiljno protivi da Srbija i Crna Gora potpišu èlan 98 Rimskog sporazuma o izuzeæu amerièkih graðana iz nadležnosti Medjunarodnog kriviènog suda. Evropska unija želi da se upostavi i održi meðunarodna odgovornost za akcije suverenih država, ukazujuæi na presedan Haga i potrebu da se tako postupa“.
Koji su razlozi da su neke politièke snage i pojedinci u Srbiji spremni da potpisu taj sporazum?
”Postoji nekoliko razloga. Pitanje ulaska u Evropsku uniju je stvar daleke buduènosti. Tvrdi se ta æe Evropska unija kazniti Srbiju i Crnu Goru ukoliko potpise taj sporazum. To je možda taèno, ali Srbija i Crna Gora bi realno mogle da oèekuju da budu ukljuèene u EU tek 2007 ili 2010 godine. Meðutim, od potpisivanja tog sporazuma zavisi odobravanje amerièkih fondova za reformu vojske Srbije i Crne Gore. To je izgleda kljuèno pitanje reformskog procesa i integracije sa zapadnim institucijama. Ukoliko se to ne uradi, biæe veoma teško da se krene napred. Srbija i Crna Gora izgleda da su veæ posredno prihvatile princip imuniteta, mada ne u vezi sa Rimskim sporazumom. Ali želja Srbije i Crne Gore da se uèlani u “Partnetrstvo za mir,” odnosno u Nato, veæ naèelno podrazumeva princip prihvatanja imuniteta, koji je sastavni deo dokumenta koji bi bio potpisan za ulazak u “Partnersto za mir”. Stoga izgleda da je princip izuzeæa amerièkih graðna od nadležnosti Meðunarodnog suda veæ na neki naèin prihvaæen. U pitanju je sada samo dalje razraðivanje tog principa“.
Od dve moguæe opcije, koja bi bila u najboljem interesu Srbije i Crne Gore?
”To je teško pitanje i postoje dobri argumenti za obe opcije. Meðutim, na kraju, svakako da je u nacionalnom interesu Srbije i Crne Gore da se tokom vremena uèlani u Evorpsku uniju, ali je nerealno oèekivati da bi to moglo da se dogodi narednih pet-šest godina. Pre toga potrebno je pokaže da u Srbiji i Crnoj Gori postoji jaka predanost odbacivanju prošlosti, a jedan od naèina da se u to ubede SAD jeste da se potpiše èlan 98. To bi znaèilo definitivnu preorijentaciju ka Zapadu, s tim sto bi bezbednost i integritet Srbije i Crne Gore bili ojaèani mostom preko Atlantika. To bi trebalo uèiniti prvo, dok se pitanje ulaska u EU može razmotriti kasnije“.
Bez obzira na odluku Srbije i Crne Gore o tom sporazumu, koji je, po vašem mišljenju, najveæi problem u normalizaciji odnosa izmeðu državne zajednice Srbije i Crne Gore i SAD?
”To je Ratko Mladiæ. Od kako sam se vratio iz Beograda pre par nedelja, obilazeæi razne sekretarijate u Vašingtonu, poruka koju postojano èujem glasi da æe nakon hvatanja Ratka Mladiæa doæi do fundamentalne promene stava Vašingtona prema Beogradu. Uostalom, Srbija i Crna Gora su se obavezale da ga uhapse, pošto su potpisale specifiène sporazume o potpunoj saradnji sa Haškim tribunalom. Zvanièni stav Srbije je da nije poznato gde se Mladiæ nalazi. To je možda tako, ali se to mora demonstrirati, da on stvarno nije više u toj zemlji, što je, svakako, teško ustanoviti. Ali ako jeste, trebalo bi ga uhapsiti i izruèiti“.