Mada je predlog budžeta odobren jednoglasno, demokrate su ga kritikovale, jer njime nije obuhvaæeno finansiranje vojnih operacija u Iraku i Avganistanu. Predsednik Buš æe, prema oèekivanjima, posebno tražiti te fondove. Demokrate optužuju administraciju da nije bila iskrena prema amerièkim poreskim obveznicima u pogledu troškova okupacije u Iraku i Avganistanu, za koje vojni funkcioneri kazzu da iznose blizu pet milijardi dolara meseèno. Senator Robert Bird iz Zapadne Virdžinije kaže:
“Ovo nije prihvatljiv naèin za plaæanje naših misija u inostranstvu. To je oèigledni pokušaj da se zavede amerièki narod u pogledu politièkih poteza administracije koji vode fiskalnoj katastrofi.”
Demokrate su iskoristile trodnevnu debatu o predlogu budžeta kako bi se založile za istraživanje predratnih obaveštajnih podataka o iraèkom programu naoružanja i dalju internacionalizaciju okupacije Iraka koju predvode Amerikanci. Medjutim, takve njihove pokušaje je osujetila republikanska veæina. Medju odbaèenim demokratskim amandmanima bio je i predlog senatora Dika Durbina iz Ilinoisa, na osnovu kojeg bi se izdvojilo 50 miliona dolara za finansiranje obaveštajne službe - dok predsednik Buš ne bude podneo izveštaj o tome kako je Bela kuæa rukovodila obaveštajnim podacima o iraèkom naoružanju. Dik Durbin, èlan Senatskog odbora za obaveštajne aktivnosti, rekao je da je direktor Centralne obaveštajne agencije, Džordž Tenet, tokom pretresa iza zatvortenih vrata u sredu, imenovao jednog funkcionera Bele kuæe koji je insistirao da se sumnjive informacije o iraèkim nuklearnim ambicijama unesu u predsednièki govor o stanju unije održan u januaru.
“Predsednik u redovima svojih službenika ima osobu koja je bila voljna da izvrne i preuvelièa èinjenice najvažnijeg govora koji predsednik održi svake godine.”
Tu tvrdnju, kojom je predsednik delimièno potkrepio svoje zalaganje za rat, kasnije je odbacila i Medjunarodna agencija za atomsku energiju. Podsetimo da je predsednik ustvrdio da je Irak pokušao da dobavi uranijum iz Afrike. Još jedan demokrata, senator Kent Conrad iz Severne Dakote, rekao je da neizvesnost koja okružuje tu izjavu pokreæe pitanja o preostalim tvrdnjama administracije u prilog ratu. To je izazvalo oštro reagovanje republikanskog senatora Mièa Mekkonela iz Kentakija, koji se prisetio kurdskih žrtava surovog napada bivšeg iraèkog lidera Sadama Huseina 1987. godine.
“Možda bi senatori želeli da kažu porodici kurdske žene i njenog deteta da Sadam Husein nije imao oružja za masovno uništenje i da smo pogrešili kada smo oslobodili taj ugnjeteni narod. Ta porodica neæe biti tako žustra kao ovi senatori, jer su ona i stotine njenih zemljaka ubijeni bojnim otrovom u napadu pripadnika režima Sadama Huseina.”
Odobreni zakonski predlog vojnog budžeta za iduæu godinu je poveæan za jedan odsto u odnosu na ovogodišnje troškove, ali je tri milijarde dolara manji od onoga što je predsednik Buš tražio. Ovaj senatski predlog æe morati da se uskladi sa sliènim koji je odobren prošle nedelje u Predstavnièkom domu, pre nego što finalni zakon bude upuæen predsedniku na potpis.